Dani Sarajeva u Beogradu

Festival će pre svega imati kulturni karakter; sadržaj festivala će tako činiti pozorišne predstave, tribine, filmske projekcije, i DJ žurke. Umesto okruglog stola na kome bi se okupili političari, Inicijativa mladih za ljudska prava se odlučila za kulturne sadržaje. Tanja Matić, medijski koordinator ove organizacije u izjavi za Radio Dojče Vele kaže da i pored toga cilj festivala jesu neke ozbiljne poruke:

"Mi smo shvatili da ovde jako često postoji ta velika odbojnost čim krene da se priča o težim stvarima iz prošlosti, čim počne da se priča o ratnim zločinima, uopšte o nasleđu 90-ih, o saradnji sa Haškim tribunalom, to prosto izaziva jako veliku odbojnost, odmah nailazimo na ono: zašto vi prvi, zašto mi moramo, zašto ne neko drugi. Zbog toga smo shvatili da je ovo možda toliko godina posle rata vreme da se malo promeni pristup. Ovo na taj način ne znači da je manje ozbiljno, mi zaista šaljemo tu poruku da je ovo 15 godina od početka najduže opsade u prošlom veku, ali mislimo da je ovo lakši način i za mlađe ljude da iskomuniciraju jedni sa drugima”.

Sarajevo i Beograd danas osim fizičke distance od nekoliko stotina kilometara deli i izvesna mentalna distanca, koja je rezultat teškog nasleđa bliske prošlosti. Aida Alić, javna zastupnica pravde iz Sarajeva u izjavi za Radio Dojče Vele govori koliko su Beograd i Sarajevo danas udaljeni:

"Mislim postoje ljudi kod kojih ne postoji ta neka granica, ti neki zidovi koje smo stvarali, ali naravno postoje i oni drugi koji u svakom slučaju gledaju na Beograd i na Srbiju znatno kritičnije, i nisu raspoloženi za neke prijateljske odnose i suradnju. Tako da u biti ne mogu generalizirati ali postoji i jedna i druga strana e sad koja preovladava to ovisi. Vrlo je lako manipulisati masom, a da naši političari u BiH to i čine, tako da pretpostavljam u ovom trenutku možda je i snažnija ova druga negativna grupa ako tako mogu reći”.

Deana Grbić, iz Inicijative mladih za ljudska prava Sarajevo, za Dojče Vele ističe da se neke barijere pre svega mogu pobediti kulturom dijaloga i negovanjem kulturne saradnje:

“Vjerujem da naši političari, ako se i vi možete složiti sa mnom, nisu pokazali baš mnogo spremnosti da načine korake na prevazilaženju te barijere između naših gradova i naših država nakon svega što se desilo, i da se kulturom to može mnogo više postići, aktivizmom, aktiviranjem mladih koji su spremni na to samo im treba dati razlog, mogućnost, i priliku da saznaju nešto novo, da pokažu nešto što znaju, i da se druže sa drugim ljudima”.

Jedan od učesnika sarajevske ekspedicije, Rasim Karić, kaže da po njegovom mišljenju ne postoje neke vidljive prepreke za normalnu komunikaciju dva grada:

“Mislim da je ovo samo neko zvanično obeležavanje, mada je zid srušen već unazad par godina sigurno, mogu to reći bar u svoje ime a i u ime svojih prijatelja koji dolaze iz Beograda u Sarajevo, a i ja sam dolazio u Beograd, i uopšte se ne osećam kada dođem u Beograd kao stranac, totalno sam prihvaćen, mogu pričati sa ljudima bez da razmišljam šta ću ili kako reći”.