Dan nemačkog piknika | Mozaik | DW | 02.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Dan nemačkog piknika

Dan nemačkog jedinstva, 3. oktobar je praznik o kojem se diskutuje, koji je sporan – koji se slavi! Karakteriše ga uzbudljiva prošlost, sa iznenađujućim detaljima, kao što se to sada može videti na jednoj izložbi u Bonu.

Čak 62 odsto Nemaca smatra da je važno imati nacionalni praznik. Ali, kako slaviti jedan takav dan? Televizijskim obraćanjem predsednika? Većina Nemaca je za to. Međutim, svečano zasedanje Bundestaga želi samo 43 odsto stanovništva. Približno isti broj želi u muzejima izložbe o nemačkoj istoriji.

Shodno tome, „Kuća istorije Savezne Republike Nemačke“ u Bonu je za Dan nemačkog jedinstva pripremila izložbu pod nazivom „Svečana manifestacija ili piknik? Nemački praznici“. Izložba koja je otvorena od do 6. aprila sledeće godine posvećena je političkim praznicima i danima sećanja, datumima koji igraju važnu ulogu u nemačkoj kulturi negovanja prošlosti.

Ausstellung Festakt oder Picknick - Deutsche Gedenktage

Izložba u Bonu - razlozi za i protiv različitih datuma

Treći oktobar 1990. Nemačka demokratska republika (DDR) zvanično pristupa Saveznoj republici Nemačkoj (BRD). Od tada, Nemci proslavljaju „Dan nemačkog jedinstva“ kao svoj nacionalni praznik. Ali, kako je bilo pre 1990? Da li je bilo nacionalnih praznika?

17. juni? 9. novembar? 3. oktobar!

Proglašavanjem Nemačkog carstva, 18. januara 1871. u Versaju, rođena je Nemačka nacionalna država. Ubrzo potom, narod zahteva da se taj dan slavi kao nacionalni praznik. Međutim, car Vilhelm I se ne slaže: jer je pre tačno 170 godina, 18. januara 1701, krunisan prvi pruski kralj. Zato prus Vilhelm želi da 18. januar u sećanju bude povezan sa krunisanjem.

Bild - Matthias Koeppel 1.Mai

Umetnik Matijas Kepel želeo je da svojom slikom izloženom 1971. na Prvomajskom salonu ukaže na sve veću otuđenost ljudi na Praznik rada

Za vreme Vajmarske republike nacionalni praznik je bio 11. avgust, jer je predsednik Fridrih Ebert tog dana 1919. godine potpisao novi Ustav. Tokom nacističkog režima, od 1933. godine, Prvi maj je bio „Dan državnosti nemačkog naroda“. U podeljenoj Nemačkoj, postojala su dva nacionalna praznika: u DDR-u je to bio 7. oktobar, dan zvaničnog osnivanja države 1949. godine, a Zapadna Nemačka obeležavala je 17. juni, narodni ustanak građana DDR-a, koji su se 1953. pobunili protiv staljinističkog režima.

Kada je 9. novembra 1989. pao Berlinski zid, bilo je jasno da bi taj datum trebalo da bude proglašen za nemački nacionalni praznik. Ali to se nije dogodilo zato što je to i datum Kristalne noći 1938, kada je počeo pogrom protiv Jevreja. I tako je Nemačka „dobila“ 3. oktobar.

Nema razloga za pompu

Ausstellung Festakt oder Picknick - Deutsche Gedenktage

Kustoskinja izložbe u Bonu Tuja Rot

U drugim zemljama, nacionalni praznici se slave šareno i pompezno - sa velikim vatrometima i vojnim paradama. Na primer, u Francuskoj koja obeležava pobunu kod Bastilje 14. jula 1789.

„Treći oktobar u Nemačkoj je, međutim, bez patosa“, kaže dr Tuja Rot, kustoskinja izložbe u Bonu. Oko 63 odsto Nemaca smatra da je važno negovati sećanje na istorijske događaje. Međutim, malo njih želi da „aktivno“ učestvuje u sećanju na taj dan: 46 odsto, ili skoro polovina Nemaca, ne planira „ništa specijalno“, a 29 odsto kaže da će tog dana da se – naspava. Pritom se širom Nemačke održavaju mnogi festivali i drugi prigodni događaji.

Tuja Rot podseća da je „odlučujući se za 3. oktobar, Helmut Kol uvek isticao da je to jesenji dan, kada je vreme još lepo pa građani mogu da ga iskoriste za slavlje i piknik“. Kustoskinja veruje da će se značaj 3. oktobra u budućnosti povećati: „To je veoma mlad nacionalni praznik, potrebno je vreme da se razvije.“

Ausstellung Festakt oder Picknick - Deutsche Gedenktage

„Petarde, pivo i baneri“ – tako se u Nemačkoj proslavlja 3. oktobar

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.