Dan kada su Nemci izgubili strah od diktature | Politika | DW | 09.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dan kada su Nemci izgubili strah od diktature

Demonstracije održane 9. oktobra 1989. označile su početak kraja tadašnje Nemačke Demokratske Republike. Protesti u Lajpcigu predstavljali su prekretnicu, smatra Aleksander Kudašev, u svom komentaru.

9. oktobar 1989, datum je koji je ušao u nemačku i evropsku slobodarsku istoriju. Tog ponedeljka se 70.000 ljudi okupilo u Lajpbigu, kako bi protestovali protiv Komunističke partije DDR-a (SED). Oni su komunističkim moćnicima skandirali: "Mi smo jedan narod". Bile su to masovne demonstracije usmerene odozdo protiv "onih gore", glavešina u Politbirou i Centralnom komitetu, koji više nisu znali ništa o onome što je narodu zapravo potrebno: slobodi. Slobodi življenja, slobodi društva, ali i slobodi da putuju i što je još važnije da otputuju iz zemlje. Jer, dok su jedni sve snažnije demonstrirali na ulicama protiv starateljstva države nad narodom, svakog ponedeljka ne samo u Lajpcigu, već i u Haleu ili Ejsenhitenštatu, desetine hiljada njih je, uglavnom ilegalno, napuštalo zemlju, frustrirani zbog sklerotične države i sistema koji je vladao u DDR-u. Bile su to takoreći demonstracije "nogama" - u DDR-u i van iz DDR-a.

Taj 9. oktobar bio je prvi iskorak u slobodarskoj istoriji Nemačke. Bio je to dan u kome je 70.000 građana imalo hrabrosti DDR-u reći "NE!". Bio je to prvi mirni ustanak u periodu od naredne četiri sedmice do 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid - četiri sedmice u kojima se pisala nemačka i evropska istorija. Bio je to dan kada su Nemci - koji, prema Lenjinovoj zločestoj opasci, kupuju kartu za ulazak na peron kada krenu u revoluciju, jurišajući na železničku stanicu - delom prednjačili u ustanku naroda srednje i istočne Evrope protiv komunizma, protiv diktature tamošnjih komunističkih partija, protiv pretenzija za vlašću iz Moskve. Ono što je u Poljskoj započeo sindikat Solidarnost ranih 80-ih godina i što je spiritualno pratio poljski papa Jovan Pavle II, razbuktalo se u te četiri sedmice, kako u istočnoj Nemačkoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj i Mađarskoj. Narod se podigao i komunističke diktature su implodirale.

Nekoliko sedmica pre 9. Oktobra, DDR je pompezno i uz vojne parade proslavio jubilarnih 40 godina postojanja države. Međutim, znak vremena, želje za promenama državni i partijski vrh nisu uzeli za ozbiljno. Oni su na miran način izazvani na dvoboj i potom pometeni. Tog 9. oktobra su istočni Nemci počeli da pišu istoriju. Započele su četiri mirne sedmice - sa uvek novim demonstracijama i okupljanjima - nakon kojih je okončana nemačka i evropska podela. Taj 9. oktobar je uvod u nemačku slobodarsku istoriju, prekretnica na putu ka 9. novembru, datumu pada Berlinskog zida. To je dan na koji istočni Nemci, a posebno oni iz Lajpciga, mogu da budu ponosni. To je dan kada je narod izgubio strah od diktature.

Pridruži se diskusiji