Dalibor. Bosna. Demokratija.
14. novembar 2020.
On bi najviše voleo da je studirao psihologiju. Ali očekivanja porodice bila su jasna: stariji od dva sina, sportista i natprosečno disciplinovan, trebalo je da postane osoba od poštovanja, nacionalni heroj u armiji.
Činilo se da je ta karijera idealna za njega, a i sam mladi Dalibor Tanić najpre nije bio nesklon takvoj ideji: „Uvek sam bio vrlo ambiciozan - bez obzira da li je reč o školi ili o sportu. Uvek sam hteo da budem najbolji i često mi je to uspevalo. To je bila moja supersnaga."
Neki bi pomislili da je on taj perfekcionizam razvio kako bi razbio predrasude o Romima. Dalibor smatra da bi takvo razmišljanje bilo samo „dalje redukovanje na njegovo etničko poreklo".
Sa 22 godine Dalibor se iznenada odlučio protiv vojne karijere: „To jednostavno nisam bio ja. Nije mi odgovarao taj mentalitet."
Nije postao pilot. Ali, njegova želja da se angažuje za pravdu u društvu i dalje je postojala, te ga je kasnije odvela u svet novinarstva, što njegove roditelje nije učinilo ništa manje ponosnim na sina.
Suprug, komšija, novinar, čovek
Njegova nova sredina pokušala je da mu prilepi etiketu „romskog novinara" - očekujući da se bavi pričama o „svojim ljudima". Ali, on se i ovaj put izdigao iznad očekivanja svoje okoline.
Dalibor Tanić je 2015. godine dobio nagradu Evropske unije za istraživačko novinarstvo. Nakon meseci mukotrpnog i opasnog istraživanja, razotkrio je čitavu mrežu državne korupcije. Uprkos tome, neki su i dalje pokušavali da kategoriziuju kao „uzornog Roma".
Njegov stav o tome je jasan: „Ja sam suprug, komšija, novinar i pre svega sam ljudsko biće."
Oči mu se cakle dok govori o svojoj supruzi s kojom upravo slavi desetu godišnjicu braka. Ona deli njegovo oduševljenje za Baraka Obamu i, poput Dalibora, veruje da svi zajedno možemo svet učiniti boljim mestom. Njih dvoje su se upoznali, naravno - na jednoj konferenciji o ljudskim pravima.
„Ojačati veru u demokratiju"
Učešće na izborima za Dalibora Tanića je stoga više nego samo po sebi razumljivo - to je najvažnija obaveza svakog građanina:
„Treba biti deo političkog procesa. Građanin koji glasa. Da bi više ljudi izlazilo na glasanje, moramo im pokazati da njihovo učešće u tom procesu ima smisla. Unutar lokalnih zajednica moramo ojačati poverenje - njihovu veru u demokratiju i veru u to da je njihov glas važan."
Dalibor to kaže uoči lokalnih izbora u BiH - koji se održavaju u jeku pandemije i u latentno agresivnoj atmosferi političke apatije, što bi moglo da se odrazi u niskojj izlaznosti. Jedan razlog više za prekaljenog aktivistu da se angažuje na animiranju građana u posebno osmišljenoj kampanji. „Svako putovanje počinje prvim korakom", kaže Dalibor nadahnut kineskom poslovicom.
„Pandemija je savršeno tlo za dezinformacije"
U svakodnevici Dalibor je praktičan, ali i sklon filozofiji. Savladao je „neurolingvističko programiranje" (NLP) - tehniku kojom se na druge utiče putem jezika. Ova tehnika je vrlo popularna u marketingu i političarke i političari je već dugo koriste kada žele da izdignu emocije iznad činjenica. Dalibor koristi svoje znanje NLP-a za dešifrirovanje propagande koja je zamaskirana kao vest, a u stvari ciljano raspiruje mržnju. Tokom pandemije korone, Romi su ponovo napadani - a Tanić zna i zašto:
„Pandemija je savršeno tlo za dezinformacije i ciljano ispitivanje moralnih i etičkih granica. I upravo tu se moramo zapitati koliko je zaista snažan uticaj medija na ponašanje građana."
Tanić poziva na objektivizaciju tog diskursa, na razoružavanje emocija i dobru dozu samokritičnosti. Da li ćemo ikada živeti u društvu u kome će svi imati jednake šanse, zavisi i od toga koliko se prepuštamo raznim uticajima, kaže on. Na kraju, za novinara Tanića postavlja se logično pitanje:
„Jesmo li spremni da se suprotstavimo tom svetu i o njemu sudimo na osnovu validnijih izvora od onih u klipovima od 10 sekundi, punih mržnje i propagande?"
Dalibor Tanić (39) je novinar, aktivista i NLP majstor koji živi u BiH. On je 2002. započeo je svoju novinarsku karijeru kao urednik na jednom sarajevskom radiju, a kasnije je pisao za internet magazine „Žurnal" i „Start B&H". 2015. godine osvojio je nagradu EU u BiH za istraživačko novinarstvo u razotkrivanju državne korupcije. Danas je glavni urednik svog internet portala „Udar" (na romanesu „Tor") - koji je rezultat njegovog dugogodišnjeg praćenja i izveštavanja o položaju Roma u Bosni i Hercegovini.