Daj dva miliona evra i uzmi film

Na Berlinalu se saznaje kako stručna publika reaguje na najnovije bioskopske produkcije. Neretko se na osnovu ovih saznanja donose odluke o kupovini filmova. Trgovina se obavlja na Evropskom filmskom tržištu koji se od malog kruga ljubitelja Berlinala razvio u jedan od tri velika svetska filmska tržišta.

Evropsko filmsko tržište je svet za sebe. Više od 6.000 registrovanih učesnika iz 59 zemalja došlo je u Berlin da bi sklopili posao. U ponudi je 700 filmova i narednih dana će se strastveno pregovarati o prodaji. I to uprkos napetoj situaciji na finansijskom tržištu.

Nema krize za filmadžije

"Na filmskom tržištu mi ne osećamo da smo u krizi", kaže kosmopolitkinja rođena u Turskoj, Beki Probst. Vlasnica bisokopa u Švajcarskoj, već 20 godina upravlja Evropskim filmskim tržištem. A njen optimizam da će filmska branša cvetati i u vremenu krize, počiva na banalnoj pretpostavci: "Filmovi su potrebni ljudima! Bez filmova se ne može!"

Međutim, postoji jedan jači argument. U vremenu krize, isključivo američke produkcijske kuće moraju da se preorijentišu. Jer u SAD, država ne subvencioniše film, kao što je to slučaj u Evropi. Time su veliki studiji osuđeni na pomoć sponzora i bankarskih kredita. Sada traže nove mogućnosti, kaže novinar britanskog časopisa "Skrin Internešenel", Martin Blejni.

"Produkcijske kuće istražuju nove mogućnosti za finansiranje filmova u Indiji, Arabiji. S tim se počelo proteklih godina, znači pre finansijske krize. Traga se za povoljnim uslovima u Rumuniji, Rusiji ili Kazahstanu."

Amerikanci u Berlinu

Amerikanci već dve godine vrlo rado dolaze u Nemačku. Veliki studiji u Potsdam- Babelsbergu i Minhenu savršeno su opremljeni za velike produkcijske projekte. Povrh toga, međunarodne koprodukcije mogu da zatraže subvencije od Nemačkog fonda za razvoj filma. I Kventin Tarantino je iskoristio tu mogućnost snimajući sa Bred Pitom u Babelsbergu.

Zahvaljujući fondovima za razvoj filmskog stvaralaštva uvek je moguće producirati male i velike filmove. A mnogi od njih slave evropsku ili svetsku premijeru baš na Berlinalu. Kao na primer četiri holandska filma. Klaudija Landsberger prodaje holandske filmove na filmskom tržištu a kao predsednica organizacije za Promociju evropskog filma stara se o tome da i ambiciozni manji projekti iz 30 zemalja budu zapaženi u svetu.

"Uvek je interesantno videti da se određeni filmovi kvalitetno rade u Brazilu, a neki u istočnoj Evropi. A to apsolutno zavisi od atmosfere i kulture. Na primer, imamo jedan film čija se radnja dešava zimi. Zove se "Zima u vremenu rata". I ti je tipično holandski film, koji može dobro da se proda u Aziji, baš zbog njegove egzotičnosti."

Sve popularniji dokumentarci

Globalizacija je povećala interesovanje za priče iz dalekih zemalja. Klaudija Landsberger kaže da ljudi idu u bioskope da bi se prepustili putovanju i utonuli u drugačiji svet. U Evropi su sve popularniji dokumentarci iz Azije, Afrike i Latinske Amerike. Evropsko filmsko tržište prati taj trend, te je ustoličio posebno mesto za trgovinu dokumentarnim filmovima u Berlinu: "Berlin je naravno tržište gde i manje kuće imaju svoje mesto pod suncem," kaže Beki Probst.

Svi susreti se odvijaju u zdanju Martin Gropius u Berlinu i uz šoljicu kafe ili čašu vina sklapaju se ugovori. Sve je vrlo diskretno, kaže Beki Probst. Ali često je u pitanju ogroman novac. Ko želi da kupi film, kako bi ga distribuirao u bioskope svoje zemlje, mora po pravilu da plati između 100.000 i dva miliona evra.