Da više nikada ne bude rata | Izbor iz štampe | DW | 26.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Da više nikada ne bude rata

Predvečerje Prvog svetskog rata, odnosno predratno raspoloženje u tadašnjoj Evropi kratko pre austro-ugarske objave rata Srbiji, mesec dana nakon Sarajevskog atentata, tema je nemačke štampe u današnjim izdanjima.

U članku naslova "Nikad više rata" švajcarski Noje cirher cajtung (NZZ), osvrće se na obeležavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Obeležavanje, koje "prolazi u znaku vremena, u kojem Rusija vodi rat u Ukrajini. a da Evropa na to nije bila pripremljena", piše NZZ.

List podseća kako su tog leta 1914, "čitave vojske mladića oduševljeno krenule u rat, u pogrešnom verovanju da će trajati kratko, za njih skoro bez ikakvih gubitaka - i završiti se uspešno. Četiri godine, bilans je poguban: milioni mrtvih, ranjenih, osakaćenih ili teško traumatizovanih. Doduše, rođeni su heroji, ali je zato bezbroj dece postalo siročad. Stotinu godina kasnije su pomireni tadašnji ratni protivnici. 'U smrt za nacionalni ponos' je barem za evropsku demokratiju postalo nepojmljivo. Za većinu Evropljana, pre svih za Nemce, danas više nije niti zamislivo da bi se sa njihovog kontinenta mogao pokrenuti rat. To je najvažnija, ali ujedno i sve više u zaborav oterana unutrašnja logika evropske integracije: pomirenje jednog kontinenta za koji je rat vekovima bio normalno, a mir vanredno stanje."

Švajcarski list povodom obeležavanja početka Prvog svetskog rata, koji je usledio mesec dana nakon Sarajevskog atentata, navodi da bi se veliki broj publikacija, filmova i konferencija o razdoblju neposredno pre Prvog svetskog rata mogao doživeti kao opterećujuć, ali da je, s obzirom na sećanja koja na to razdoblje blede, nužno pozabaviti se i uzrocima, poreklom i posledicama te tragedije. Tako se bolje može shvatiti i današnje ponašanje Evrope u vojnim konfliktima, piše NZZ, navodeći primer iz rata u Bosni i Hercegovini: "Srebrenički masakr, koji je indirektno bio omogućen pasivnošću holandskih UN vojnika, isto tako je bio izraz dubokog pacifističkog stava, kao i prethodno izvrgavanje Evrope u pogledu agresije iz Beograda. Taj stav se ovih dana u sličnom obliku pokazuje ponovno u ratu u istočnoj Ukrajini." NZZ pri tome ističe da su najoštrije oružje Evrope trenutno dobri privredni odnosi - sa Rusijom, ali i sa Kinom. "Sankcije su skupe, upravo za sopstvenu privredu, ali ko želi da očuva mir, mora biti spreman i da plati cenu", zaključuje NZZ.

Beč Srbima hteo da očita lekciju

Nemački Velt takođe se osvrće na vremenski period neposredno pre izbijanja Prvog svetskog rata, navodeći da je to bilo vreme u kojem je privreda cvetala i da je izgledalo kao da postoji samo jedan smer - napred i ka vrhu. Nemci su pri tome beležili najveće uspone, a to je povećalo njihovu paranoju, piše Velt.

"Nemci su osećali najveći pritisak i verovali da bi mogli više da izgube nego drugi, ukoliko ne deluju pravovremeno, bili su posebno prijemčivi za mantru vojske da, čim se pruži prilika, pokrenu inicijativu. Svakom depešom, koja je u julu 1914. razmenjena između evropskih glavnih gradova, kriza je mogla da krene drugim pravcem. Ali svaka od pet velikih sila je pratila sopstvene interese i time na kraju svaka od njih snosila svoj deo odgovornosti za izbijanje rata. A za srpske nacionaliste, koji su zapalili fitilj, pobednici su nakon rata iskazali razumevanje i odobravajuće pratili osnivanje Kraljevine Jugoslavije. Ukoliko se ubistvo austro-ugarskog prestolonaslednika 28. juna 1914. posmatra kao ključnu tačku jednog razvoja, koji je pet sedmica posle doveo do nemačke mobilizacije, onda se uistinu čini da je Sarajevski atentat bečkoj vladi tek služio kao dobar povod da silom reguliše već dugo tinjajuće konflikte između naroda na Balkanu i Srbima očita lekciju", komentariše nemački Velt.

Pucnji, poput onih u Sarajevu, danas ne bi izazvali rat

Austrijski Zalcburger nahrihten objavljuje kolumnu novinara, koji se osvrće na lekcije naučene iz Prvog svetskog rata. "Gorki zaključak iz leta 1914. glasi: verojatno nikad pre i nikad posle tako banalni povodi - pucnji jednog nahuškanog nacionaliste; objave rata neodgovornih ratnih huškača - nisu imali tako sudbonosno delovanje. Slom vekovima starih carstava; 70 godina boljševizma; duge godine fašizma u velikom delu Evrope; uništenje jevrejskog naroda u Evropi; evropska podela; Hladni rat; komunistička plesanj koja se raširila preko istočne centralne Evrope: sve to se ne bi - ili ne tako - dogodilo da je atentator 1914. promašio. I da državne vlade nisu sa oduševljenjem proglasile rat", piše kolumnista austrijskog lista.

U kolumni se dalje navodi da je danas, 100 godina posle, iole prevladano to strašno doba: "Pre svega su dve stvari doprinele novom političkom uređenju: prvo, evropsko ujedinjenje koje je zemljama, koje učestvuju u tome, donelo mir. I drugo, pad komunizma, koji je narode istočne centralne Evrope, četiri decenija isključio iz slobode i blagostanja. To je prošlo: nikad pre Evropa nije bila slobodniji, bogatiji, demokratskiji kontinent nego danas. Evropsko društvo se, u poređenju sa 1914. godinom, pokazalo kao sposobno da uči. Isto tako i evropska politika. Ona je postala jedna druga, bolja politika. Jedan teroristički čin, poput pucnjeva u Sarajevu, danas ne bi više izazvao rat, već krizni samit pogođenih evropskih država, nakon kojeg nijedan jedini vojnik i nijedan jedini civil ne bi morao da žrtvuje život. Bilo je to stotinu godina, u toku kojih se Evropa bacila u ponor i iz kojeg se ponovno uzdigla. Evropa, ali i Austrija, naučile su svoju lekciju", zaključuje Zalcburger nahrihten.

DW.COM