Da se nađemo na glavnoj železničkoj?

Najčešće su glavne železničke stanice te na kojima se i Berlinjani i Bonjani sastaju. Većina stanovnika tih gradova, kao razlog navodi praktičnost, a i to je lokacija koja najčešće prvo padne na pamet. Uostalom, kolika je verovatnoća da neko ne zna gde se takve mesta nalaze?

Međutim, u većim gradovima bi se za železničke stanice moglo reći sve, samo ne da su „praktično“ mesto sastajanja. Gužva na sve strane, buka... Mlađim generacijama to nimalo ne smeta. Na kelnskoj glavnoj železničkoj stanici primetili smo jednu grupu mladih ljudi.

„Ovo je Majk, a ovo Saša, evo pristižu i ostali… Da, ovde je prilično prometno, ali nama to ne smeta. Ipak nam je najlakše da se ovde okupimo, jer dolazimo iz različitih delova grada ili čak drugih gradova."

Studentarija voli da se "izvali"

Nedaleko od stanice je i čuvena kelnska katedrala. I ona važi za jedno od omiljenih sastajališta. Na platou ispred katedrale je gotovo u svako doba dana puno judi.

Studentarija se u Kelnu rado okuplja i u prostranom Univerzitetskom parku sa veštačkim jezercem. Nema ničeg lepšeg, nego kada se u jednom takvom parku „izvalite“ na prvom prolećnom suncu.

Kao i Keln, i Bon je grad kroz koji protiče Rajna. Uprkos brojnim trgovima i raznim istorijskim zdanjima, Bonjani se izgleda najradije okupljaju na reci. Aleksandra Jovanić, Bonjanka kaže:

"Kada se nalazimo u Bonu, onda se uglavnom nalazimo na reci Rajni, sa leve strane, naročito kada je lepo vreme. Gore na uzvišenju ima jedan lokal koji se zove Stara carina. Ili ovde u krugu muzejske milje, kako je ja zovem, dakle gde su mnogobrojni muzeji."

Najveća nemačka metropola, Berlin proteže se na gotovo 900 kvadratnih kilometara. Drugim rečima, u ovom je gradu sve prostrano i veliko, tako da je pri izboru sastajališta od izuzetnog značaja biti „praktičan“. Brandenburška kapija, Aleksandarplac ili recimo Potsdamerplac važe za omiljena sastajališta.

Praktičnost pre svega

Ali stiče se utisak da su Berlinjani daleko praktičniji u izboru mesta za okupljanje. Naime, oni koji ovaj grad barem malo poznaju, za sastajanje najčešće biraju neki kafić, restoran ili baštu. „Najvažnije je da se sastanemo i da uz neko piće malo popričamo, posle je lako nastaviti dalje“, reći će vam većina njih. Goran Goić poslednjih godina živi u Berlinu i on potvrđuje „ovu tezu“.

"Sa prijateljima se obično sastajem u restoranu "Stalno predstavništvo" na obali leke Špre u blizini Fridrihove ulice, a to je nekada bila granična stanica između zapadnog i istočnog Berlina. To je omiljeno sastajalište političara i novinara, o čemu svedoče i zidovi, koji su od vrha do dna izlepljeni zajedničkim fotografijama i raznim drugim uspomenama iz političkog života Bona i Berlina."

Autor: Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović