„Da nema izbeglica rasla bi nezaposlenost“ | Evropa | DW | 09.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Da nema izbeglica rasla bi nezaposlenost“

Da li će doseljenici i izbeglice potisnuti Nemce s tržišta rada? I kakve su opšte njihove kvalifikacije? Doktor Ulf Rine analizira za Dojče vele široko rasprostranjene strahove od imigranata.

Dojče vele: Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, gotovo trećina ljudi u Nemačkoj koji su imigrantskog porekla položili su maturu ili su završili četverogodišnju srednju stručnu školu (što je praktično kvalifikacija za studiranje, prim. red). To je veći procenat nego kod Nemaca. Kako to objašnjavate?

Ulf Rine: To i nije neko iznenađenje. Moramo znati da je do sada postojalo veoma malo legalnih puteva za doseljavanje u Nemačku, a ako ih je bilo, to su bili pre svega kanali kojima su se doseljavali visoko kvalifikovani ljudi.

Osim toga, mnogi od njih su državljani zemalja Evropske unije koji ionako smeju da rade u Nemačkoj

Tačno.

Da li to znači da ne bi trebalo očekivati probleme na tržištu rada ili će ipak doći do konkurencije oko radnih mesta?

Deutschland Ulf Rinne

Ulf Rine: Otovoriti legalne puteve za dolazak u Nemačku

Konkurencija oko radnih mesta postoji u načelu uvek. To pogađa i doseljenike i „domaće“. Ali ne postoji nijedan naučni dokaz da domaći ostaju bez posla samo zato što u zemlju dolaze imigranti. Baš suprotno, stopa nezaposlenosti bi bila znatno veća kada ne bi bilo doseljavanja. Jedini izuzetak kod te teze bilo bi kada bi da na tržištu na raspolaganju postojao samo tačno određeni broj radnih mesta, a to je pogrešno. Taj efekat „potiskivanja“ uopšte ne postoji, pogotovo kada je reč o doseljavanju visoko kvalifikovanih ljudi.

Postoji ipak i jedna druga statistika. Kako je u nedeljniku „Cajt“ rekao nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, i do 20 odsto odraslih izbeglica koje dođu u Nemačku su nepismeni. To bi ipak mogao da bude veliki problem?

To pitanje treba razmatrati diferencirano. Izbeglice su pre svega one osobe koje podnose zahtev za političkim azilom. Prema mom mišljenju, uopšte nema osnova da se te osobe pre svega posmatraju sa ekonomske tačke gledišta. Tek u drugoj fazi biće potrebno razmisliti i o sledećem: dolazi nam toliko mnogo izbeglica – za koje od njih možemo da otvorimo legalni put za dolazak u Nemačku, a da to nije azil?

Pričali smo o mogućoj konkurenciji oko radnih mesta kada je reč o visoko kvalifikovanim ljudima. Da li strahujete od konkurencije na poslovima koji su manje plaćeni?

Naravno da u pojedinim slučajevima može doći do konkurencije. Ali ako se osvrnemo u prošlost, vidimo da se prilikom proširenja Evropske unije na istok to nije masovno dogodilo. Ne doseljavaju se samo osobe koje će raditi u sektoru slabije plaćenih poslova, već i visoko kvalifikovani, a ti visoko kvalifikovani stvaraju nove poslove. Ukratko, sve to ne dovodi do nekih znatnijih problema.

Koje predloge nudite u ovoj situaciji u Nemačkoj?

Hitno bi trebalo razmisliti o donošenju Zakona o doseljavanju. Potrebno je otvoriti legalne puteve za dolazak u Nemačku i ljudima sa srednjom stručnom spremnom, koji su sve potrebniji na nemačkom tržištu rada.

Dr Ulf Rinne je stručnjak za pitanja migracije sa Instituta za budućnost rada u Bonu.

DW.COM