Da li je Evropa umorna od proširenja? | Politika | DW | 21.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Da li je Evropa umorna od proširenja?

Privredna kriza poljuljala je veru u Evropu – tek svaki treći građanin EU veruje da evropska integracija donosi prednosti njegovoj zemlji. Istovremeno je vrlo slaba spremnost da se u EU prime nove članice.

Živimo u vremenu u kojem se iznova postavljaju pitanja, više se ne podrazumeva da je Evropa nešto dobro, da je sinonim za napredak, blagostanje. Nemci dovode u pitanje i finansijsku pomoć drugim zemljama članicama. Pitaju se da li da daju novac za spasilačke akcije čiji je ishod neizvestan.

Šta bi bilo da nemamo Evropu?

Hajnc-Jirgen Akst sa univerziteta „Duizburg Esen“ na sve sumnje o Evropi odgovara pitanjem: „Šta bi bilo kada ne bismo imali Evropu? Kada to pitanje postavimo, sve postaje relativno.“ Prema njegovoj oceni, u Evropi vlada veliko nespokojstvo, svaka zemlja vodi računa o vlastitim interesima. „To ne mora da bude negativno i ne mora da znači manju solidarnost. Ali, sukobi zbog krize evra će biti sve veći, ako svi stalno postavljaju ista pitanja: da li se Grčka dugoročno gledano može zadržati u zoni evra i da li su dovoljna sredstva za solidarnost koja ima EU“, rekao je Akst na podijumskoj diskusiji koju je organizovao DW.

Heinz-Jürgen Axt / Tutzing

Hajnc-Jirgen Akst

Kada je reč o zemljama jugoistočne Evrope, jedan od učesnika ovog skupa Nikolaus Lambsdorf, opunomoćenik za jugoistočnu Evropu, Tursku i države Efte u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova ocenjuje da nema alternative evropskoj perspektivi za zemlje zapadnog Balkana. „Jedina alternativa jeste da ovaj region, zbog nedovoljnog napretka, nazaduje. To nije i ne može biti u našem interesu.“

Nemačka i dalje za proširenje

Nemačka se i dalje zalaže za proširenje EU. Ona je najaktivnija članica u regionu, naglasio je Nikolaus Lambsdorf i precizirao da Nemačka želi da štiti svoje investicije. „Nemačka se veoma angažovala u stabilizaciji regiona, posle četiri rata koje je otpočeo Milošević. Ona se najpre pobrinula da se vrati mir. Imali smo oko 400.000 izbeglica iz Bosne, od kojih je u međuvremenu većina uspela da se vrati u BiH. Najveći broj vojnika u trupama na Kosovu čine Nemci. Finansiramo mnoge evropske i međunarodne projekte i istovremeno smo bilateralno u gotovo svim državama politički i privredno na prvom ili drugom mestu“, kaže Lambsdorf.

Ipak, na diskusiji je poručeno da se Berlin i dalje zalaže za evro i Evropu, ali ne po svaku cenu. Dogovoreni uslovi se moraju ispuniti – glasi poruka iz Berlina. Evropska unija ne želi da prima nove „pacijente“ nakon prenaglog prijema Bugarske i Rumunije.

Autori: Dunja Dragojević / Mirjana Kine-Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Reklama