Da li je dovoljno vode proteklo Dunavom? | Politika | DW | 03.02.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija i Hrvatska

Da li je dovoljno vode proteklo Dunavom?

U trenutku kad su odnosi Hrvatske i Srbije ušli u novu krizu, neočekivano za sve, Grabar-Kitarović je Vučiću uputila poziv za zvaničnu posetu - koju je on odmah prihvatio. Vučić bi trebalo da dođe u Zagreb 12.februara.

Svojim neočekivanim pozivom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da poseti Zagreb predsednica Kolinda Grabar Kitarović iznenadila je ne samo hrvatsku javnost, nego i Banske dvore. Predsednica države se na ovaj korak odlučila usred nikad hladnijih odnosa Zagreba i Beograda, koji ovih dana razmjenjuju diplomatske note i ljutite poruke zbog izložbe o ustaškom koncentracionom logoru Jasenovc, koju je u sedištu UN u Njujorku organizovao Beograd. Premijer Andrej Plenković je zato izuzetno suzdržan kada je reč o poseti srpskog predsednika Zagrebu, dok je iz sedišta hrvatske diplomatije otvoreno poručeno da ovo nije najbolji trenutak za ovakvu posetu.

Vučićev dolazak u Hrvatsku prvobitno je bio planiran za novembar ili decembar prošle godine, ali je bio otkazan. Predsednica koja danas govori o okretanju stranice novih i boljih odnosa tada je upozoravala da najnoviji razvoj događaja i atmosfera ne doprinose izgradnji međusobnog poverenja, ali i da će puno vode proći Dunavom pre nego što se Hrvatska i Srbija budu mogle smatrati prijateljskim državama. Od te poruke do javne pozivnice Vučiću prošlo je samo dva meseca.

Uticaj spolja?

Dugogodišnja spoljnopolitička novinarka Sanja Despot smatra da je već odavno došlo vreme za poboljšanje odnosa Zagreba i Beograda.

Sanja Despot (DW/D.Klancir)

Sanja Despot

Dobro se sećam da je i prethodnik sadašnje predsednice Ivo Josipović početkom decenije konstatovao da je došlo vreme za poboljšanje odnosa i krenuo u tom pravcu, ali se potom ništa konkretno nije dogodilo, osim što su odnosi na vrhu jedno vreme bili bolji, izjavila je za DW novinarka Despot, koja ne očekuje da će Vučićeva poseta Zagrebu doneti bitniji napredak. Hrvatska i Srbija, po njenim rečima, i dalje razmenjuju diplomatske note i prepiru se oko izložbe o Jasenovcu, a pomaka u bitnim pitanjima, poput rešavanja problema nestalih ili graničnog pitanja, nema.

Naša sagovornica smatra da predsednica države u ovom slučaju pokušava da napravi određeni proboj, čak i ako je Vlada ne sledi, pretpostavljajući da je za ovaj korak dobila ohrabrenje spolja.

Takav zaključak potvrđuje poruka kojom je američka ambasada u Zagrebu na Tviteru odmah pozdravila poziv hrvatske predsednice srpskom kolegi, ocenivši ga pozitivnim korakom i naglasivši da je odnos Hrvatske i Srbije ključan za prosperitet i stabilnost celog regiona.

Povratak na dunavski most

Kada je reč o lošoj koordinaciji između Pantovčaka i Banskih dvora u pripremi ove posete, Despot podseća da je predsednica države i ranije znala da preduzme inicijativu i deluje samostalno, bez koordinacije sa Vladom.

Znamo da se takvi sastanci po pravilu pripremaju dugo, uz puno diplomatskog truda. Ovaj put, predsednica je objavila javni poziv, koji je predsednik Vučić sutradan javno prihvatio. To je dosta neobično, jer obično se najpre sve dogovori, a tek onda se objavi i datum sastanka. Zato zasad nema nikakvih naznaka da će poseta doneti i rešenje nekog otvorenog problema, no njihovo rešavanje ionako nije u nadležnosti predsednika. I u Josipovićevo vreme govorilo se o rešavanju konkretnih problema, ali oni nikad nisu rešeni. Hrvatsko-srpski popis nerešenih problema godinama se ne smanjuje. Mislim da bi ovaj put mogao biti presudan dogovor da se više neće svađati, a ne da će pronaći rešenje za neki konkretan problem, primećuje iskusna novinarka.

Što ovom posetom dobija hrvatska predsednica, a šta njen srpski kolega? Sanja Despot smatra da predsednica, koja je u konstantnoj predizbornoj kampanji, želi poen na spoljnopolitičkom planu, dok Vučić ovom posetom jača svoj imidž pomirljivosti i saradnje, koji mu je potreban zbog približavanja EU.

Kroatien Rijeka - Vedran Obucina Kroatischer Politolog (DW/D. Romac)

Vedran Obućina

I riječki politolog i analitičar Vedran Obućina uveren je da je Vučićeva poseta više motivisana Vučićevim ulagivanjem Evropskoj uniji, nego poboljšanjem odnosa sa Hrvatskom. To je, po Obućini, stalna politika Srbije: s jedne strane jačati odnose sa Unijom, a kod kuće više igrati na prorusku i nacionalističku kartu.

Ipak, i u tom slučaju, smatra naš sagovornik, poseta bi mogla biti dobar korak ako se obistini Vučićeva najava da će poseta, mada neće biti laka, označiti početak rešavanja barem nekih otvorenih pitanja. Bilo bi dobro da hrvatsko-srpske odnose vratimo na onu tačku na kojoj su bili na onom pograničnom mostu na Dunavu na kojem su se susreli hrvatska predsednica i Vučić kao tadašnji srpski premijer, napominje Obućina prisetivši se susreta na mostu između Erduta i Bogojeva u junu 2016. godine.

Serbien Subotica - Bogojevo-Erdut Grenze: Kolinda Grabar-Kitarovic - Aleksandar Vucic (picture-alliance/AA/M. Romanjuh)

20. Juni 2016.

Zajednički oko pitanja Bosne i Hercegovine

Koliko je realno očekivati poboljšanje odnosa Zagreba i Beograda dok su u Beogradu na vlasti bivši radikali, koji su saodgovorni za tragične događaje devedesetih godina? Obućina upravo zbog toga ne očekuje fundamentalne pomake i poboljšanje u odnosima između Zagreba i Beograda, ali smatra da je moguća pragmatična saradnja na nekim pitanjima, poput izbegličkog i graničnog problema, kao i pragmatično pronalaženje zajedničkog jezika oko pitanja Bosne i Hercegovine, čiji je opstanak od strateškog interesa za obe strane.

Kada je reč o razilaženju Pantovčaka i Banskih dvora oko ove posete, Obućina smatra da je posredi nastavak već viđene razlike između predsednice i premijera u pogledu spoljne politike. Iako su predsednica i premijer oboje kreatori spoljne politike, Obućina ima utisak da predsednica radi na svoju ruku, dok Vlada ima neke druge ideje. Šta je uzrok tih razlika? Rekao bih da je predsednica više okrenuta transatlantskom viđenju stvari, dok Vlada funkcioniše po principima briselske politike, no glavni je problem što Hrvatska nema definisanu strategiju prema susednim zemljama. Hrvatska nema memorandum koji će, na primer, odrediti naš odnos prema Srbiji i drugim susednim zemljama. Stalno se ponavljaju iste fraze, koje političari različito interpretiraju. To nije strategija spoljne politike, ističe ovaj analitičar.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM