Da li američka vojska napušta Nemačku? | Politika | DW | 07.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Da li američka vojska napušta Nemačku?

Američki državni sekretar Majk Pompeo prisustvovaće obeležavanju 30. godišnjice od pada Berlinskog zida. Za njega lično to je i svojevrsno putovanje u prošlost. Pompeo je i sam nekada bio vojnik u Nemačkoj.

Za Majka Pompea Nemačka nije nepoznata zemlja: 1986. je kao najbolji student generacije diplomirao na Vojnoj akademiji Vest Point, a potom otišao u podeljenu Nemačku.

Patrolirao je i kod Berlinskog zida, ali je većinu vremena bio stacioniran blizu Bajrojta u Gornjoj Franačkoj. Bio je komandir tenkovske jedinice u kasarni Kristensen u mestu Bindlaher Berg. Ta baza je bila strateški locirana, samo nekih 70 kilometara od nekadašnje unutrašnje nemačke granice: Bavarska se na severu graniči sa Tiringijom, kao i sa tadašnjom Čehoslovačkom, koja je takođe pripadala Varšavskom paktu.

Sudbina stranih baza u Nemačkoj

Nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, američke trupe znatno su smanjene. Godine 1992. američke snage povukle su se i iz Bindlaher Berga. Neke zgrade su srušene, a druge pretvorene u stanove. Danas samo ime jedne ulice podseća na vreme kasarne Kristensen. Tu je i kuglana koju su otvorili Amerikanci, i auto servis koji se zove US Cars Franken. Tamo danas živi oko 900 ljudi. Bivši američki vojnici na Fejsbuku razmenjuju iskustva o vremenu koje su proveli u toj bazi.

Slično je već godinama i sa drugim američkim bazama: Amerikanci se povlače ili barem smanjuju prisustvo. Majk Pompeo je kao vojnik video sasvim drugačiju sliku.

SAD su Zapadnoj Nemačkoj 1990. pred kraj Hladnog rata, imale više od 200.000 vojnika. Na istoku Nemačke, u DDR-u, bilo je dvostruko više sovjetskih vojnika: sovjetske trupe su smatrane najvećom vojskom koju je neka strana okupaciona snaga ikada imala u tako dugom vremenskom periodu.

Američki i sovjetski tenkovi 1961. u Berlinu

Američki i sovjetski tenkovi 1961. u Berlinu

Međutim, dok su 1994. i poslednji vojnici napustili teritoriju bivšeg DDR-a, trupe zapadnih saveznika, drastično smanjene, ostale su u Nemačkoj, zemlji-članici NATO.

Američke baze – ekonomski faktor

Nigde u svetu američka vojska nema tako jaku bazu kao u Nemačkoj. Danas na nemačkom tlu ima oko 35.000 američkih vojnika, posebno u pokrajinama Porajnju-Falačkoj, Bavarskoj, Baden-Virtembergu i Hesenu. Amerikanci čine daleko najveći kontingent stranih trupa u Nemačkoj. Britanci imaju 3.000 vojnika, a svi drugi daleko manje. Poređenja radi: Bundesver danas ima oko 182.000 vojnika.

Ali američka vojska u Nemačkoj nije samo od presudnog vojnog značaja, već je i važan regionalni ekonomski faktor. Pored vojnika, za oružane snage radi i 17.000 američkih i 12.000 nemačkih civilnih radnika.

S obzirom na to da su američke baze uglavnom u ruralnim oblastima, kao na primer baza Ramštajn, lokalni političari obično vole što su im tamo Amerikanci.

Tramp preti premeštanjem trupa

Ali, zbog toga što Nemačka za vojsku ne izdvaja minimum od dva odsto BDP, kako je dogovoreno u NATO, predsednik Donald Tramp više puta je govorio o delimičnim premeštanju američke vojske na istok. U junu je bilo govora o prebacivanju hiljadu vojnika u Poljsku, koja je već ispunila obećanje od tih dva odsto.

Američka vojna baza u Ramštajnu

Američka vojna baza u Ramštajnu

„Brojni predsednici SAD su od najveće evropske ekonomije tražili da plati za svoju odbranu. To se vuče već dugi niz godina. Sada se došlo do tačke kada mora da se reaguje“, rekao je ovog leta Ričard Grenel, Trampov ambasador u Berlinu.

Ali za sada je sve ostalo na pretnjama, verovatno zato što se promenio glavni cilj prisustva američkih trupa u Nemačkoj: odbrana od neprijateljskog napada na Nemačku više nije u fokusu.

Preko nemačkih baza, pre svega one u Ramštajnu, SAD upravljaju vojnim operacijama u Aziji i Africi. Čini da Amerikanci u doglednoj budućnosti s tim u vezi neće moći bez Nemačke. U svakom slučaju, ulaganja SAD u baze u Nemačkoj sugerišu da Amerikanci ipak žele da zadrže snažno prisustvo u Nemačkoj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM