Da li će uspeti nemačka strategija u ukrajinskom ratu? | Politika | DW | 31.05.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Da li će uspeti nemačka strategija u ukrajinskom ratu?

Sankcije Rusiji, oružje za Ukrajinu, ali sve to uzdržano, da se ne postane strana u ratu. Nemačka vlada balansira na tankoj žici.

Kancelar Olaf Šolc je na meti kritika zbog svoje politike po pitanju rata u Ukrajini

Kancelar Olaf Šolc je na meti kritika zbog svoje politike po pitanju rata u Ukrajini

„Ovo je brutalna agresija. Ovo je imperijalizam. I to nikada nećemo prihvatiti.“ Ovo je pre nekoliko dana u intervjuu za DW izjavio nemački kancelar Olaf Šolc govoreći o ruskom ratu u Ukrajini. Na međunarodnom planu sada se, kaže, radi o tome da se pokaže da „nikada više ne sme biti uspešnog pokušaja nasilnog pomeranja granica.“

Put do tog cilja, prema želji nemačke vlade, vodi preko strožih sankcija protiv Rusije, što bržeg mogućeg odustajanja od ruskog gasa i nafte, i pružanja vojne i finansijske pomoći Ukrajini.

-pročitajte još: Nemački mediji o Kisindžerovom predlogu: „Kompromisi su uvek truli“

Šolca, međutim i u zemlji i inostranstvu, doživljavaju kao neodlučnog. U vladajućoj nemačkoj koaliciji (SPD-Zeleni-FDP) pre svih dvoje „zelenih ministara“, privrede Robert Habek i spoljnih poslova Analena Berbok, insistiraju na isporukama teškog naoružanja.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u panciru tokom posete razorenom gradu Irpinu

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u panciru tokom posete razorenom gradu Irpinu

I Mari-Agnes Štrak-Cimerman (FDP), predsednica Odbora za odbranu u Bundestagu, požalila se krajem aprila u izjavi javnom servisu ZDF: „Kancelarski kabinet još uvek mora da se podstiče.“

Stručnjak za spoljnu politiku Johanes Farvik sa Univerziteta u Haleu strategiju nemačke vlade opisuje kao „pokušaj plivanja u konvoju sa partnerima“. Kada je reč o embargu Rusiji i isporukama oružja Ukrajini kabinet iz Berlina, „barem javno, ne postavlja sam nikakve velike akcente, već obično uz prilično oklevanja radi ono što su njegovi partneri malo ranije već uradili.“

-pročitajte još: Članice NATO dogovorile da ne šalju tenkove Ukrajini?

Šta Nemačka zapravo želi?

Andrei Melnik, ukrajinski ambasador u Nemačkoj, već nedeljama se obraća kancelaru na način na koji se nikada nijedan diplomata do sada nije obraćao nekom nemačkom šefu vlade: Prošlog petka je recimo za tiražni tabloid „Bild“ izjavio: „S vojne tačke gledišta Berlin je Ukrajinu jednostavno ostavio na cedilu.“

A pre nekoliko dana Melnik je u razgovoru za Mrežu nemačkih redakcija (Redaktionswerk Deutschland) rekao da sumnja da Šolc u stvari ne želi da isporuči teško oružje, već da možda čeka „dok ne dođe do prekida vatre – tada će pritisak na Nemačku da nestane i onda više nije potrebno donositi hrabre odluke.“

Ruski gas u Malnovu, u Brandenburgu: Zavisnost Nemačke od tog ruskog energenta je ogromna

Ruski gas u Malnovu, u Brandenburgu: Zavisnost Nemačke od tog ruskog energenta je ogromna

I na telefonski razgovor o mogućem mirovnom sporazumu koji su u subotu sa Vladimirom Putinom vodili Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makrona, u nekim prestonicama takođe se posmatra sa skepticizmom. Londonski „Tajms“ ovog ponedeljka ovako je prokomentarisao taj pokušaj posredovanja: „Postoji rizik da će Emanuel Maron i Olaf Šolc svojim inicijativama potkopati ideju zapadne solidarnosti. Neminovno se nameće sumnja da oni ovaj sukob žele da okončaju u svoju korist, a ne za dobrobit Ukrajine.“

-pročitajte još: Rat u Ukrajini: „Putinu dobro ide“

Kizeveter (CDU): Šolc „ne želi da Ukrajina pobedi u ovom ratu“

Optužbe da kancelar igra na kartu vreme stižu i od nemačkih političara. Florijan Han, poslanik CDU u Bundestagu i član Odbora za odbranu, u intervjuu za list „Cicero“ kaže: „Kancelar želi da odloži isporuke oružja.“ A stručnjak za odbranu CDU Roderih Kizeveter ovako optužuje Šolca: „Bojim se da kancelar ne želi da Ukrajina pobedi u ovom ratu. Pobedi u smislu da ruske trupe budu proterane iz zemlje.“

Ta sumnja se ni u kom slučaju ne može dokazati na osnovu Šolcovih izjava. Kancelar je recimo nedavno rekao: „Rusija ne sme da pobedi u ovom ratu, Ukrajina mora da preživi.“ Međutim, isporuke teškog naoružanja sve više se odlažu. Obećanim protivvazdušnim tenkovima tipa „Gepard“, koji su odavno povučeni iz upotrebe u Nemačkoj, na primer nedostaje municija.

Nemački tenk Gepard: Komplikovan za upravljanje i u Nemačkoj odavno penzionisan

Nemački tenk Gepard: Komplikovan za upravljanje i u Nemačkoj odavno penzionisan

„Savezni kancelar jedan je od onih razboritih glasova, koji s jedne strane ne ostavljaju prostora sumnji u solidarnost sa Ukrajinom, a s druge strane – i to ne iz kukavičluka, već zato što ne žele da učestvuju u ratu – čini se da razmišljaju i o sporednim efektima kada je reč o isporuci oružja i ne spadaju u agitatore“, kaže Johanes Farvik sa Univerziteta u Haleu.

Ruski plaćenici u zapadnoj Africi

Šolc je u međuvremenu, tokom posete nekoliko afričkih zemalja, pokušao da pronađe saveznike za svoju strategiju. To uključuje želju za dobijanjem gasa iz Senegala u budućnosti, jer Nemačka po čitavom svetu traži alternative za ruski prirodni gas.

Nemački vojnici u Maliju takođe osećaju posledice ruskog vojnog uticaja u Africi. Tamošnja vojna vlada održava bliske veze s Moskvom i navodno dozvoljava ruskim plaćenicima iz grupe Vagner da slobodno deluju.

Proruske demonstracije u Maliju neposredno uoči invazije na Ukrajinu

Proruske demonstracije u Maliju neposredno uoči invazije na Ukrajinu

Šolc je tokom svoje posete zapadnoj Africi njihov uticaj nazvao „razornim“. Bundestag je nedavno odlučio da prekine obuku u Maliju, ali će Bundesver nastaviti da učestvuje u tamošnjoj mirovnoj misiji UN MINUSMA. Nemačke jedinice bi trebalo da ostanu i u Nigeru, kancelar je to obećao tokom posete tim trupama.

Sankcije opterećuju i one koji nisu uključeni

Međutim, najveći problem za Afriku kao posledica rata u Ukrajini jeste nagli rast cena hrane i goriva. Ono što već sada značajno smanjuje kupovnu moć prosečnih porodica u Nemačkoj, u afričkim zemljama preti da će dovesti do gladi. U intervjuu za DW, Šolc je obećao ekonomsku pomoć pogođenim zemljama, ali je odbio ideju o subvencijama kako bi se apsorbovala takva povećanja cena širom sveta.

„Moramo da počnemo da povećavamo snabdevanje gasom i gorivom. Pokušavamo da navedemo sve zemlje koje proizvode naftu i gas da povećaju proizvodnju, što bi smanjilo pritisak sa svetskog tržišta“, rekao je nemački kancelar.

-pročitajte još: Hrana je oružje u ratu u Ukrajini?

U Južnoafričkoj Republici Šolc je morao međutim da uvidi da njegovu strategiju prema Ukrajini i Rusiji ne dele svi. Ubrzo nakon početka rata, pet zemalja glasalo je protiv rezolucije UN kojom se osuđuje ruska invazija, a 35 je bilo uzdržano, među kojima i 17 afričkih zemalja.

Kako su u UN glasale afričke zemlje

Kako su u UN glasale afričke zemlje

Na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare sa južnoafričkim predsednikom Sirilom Ramafosom, Šolc je takvu uzdržanost nazvao „neprihvatljivom“. Ramapfsa je sa svoje strane ukazao na negativne posledice sankcija: „Čak i zemlje koje su posmatrači ili nisu deo sukoba patiće zbog sankcija.“ Iako nije opravdao uzdržanost svoje zemlje, to je delovalo kao objašnjenje.

Novi Avganistan?

U intervjuu za DW Olaf Šolc je apelovao na Vladimira Putina, ukazujući na ruske interese: „Rat nikada neće dobro završiti za njegovu zemlju.“ Sankcije su, rekao je, „rusku privredu vratile decenijama unazad“. Već i zbog toga bi trebalo prekinuti rat, dodao je kancelar.

Prekid rata, međutim u ovom trenutku nije na vidiku. Rusija nesmanjeno nastavlja svoju ofanzivu, barem u istočnoj i južnoj Ukrajini. S druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sada traži od Rusije da se odrekne svih ilegalno okupiranih ukrajinskih teritorija, što uključuje i Krim koji je anektiran 2014. godine. Kako stvari sada stoje, čini se da je prostor za pregovore o miru – jednak nuli.

Ruska vojska napreduje u Ukrajini

Ruska vojska napreduje u Ukrajini

Nemačka vlada pritom očigledno ne želi da Zelenskog na bilo šta primorava. Portparolka vlade u Berlinu rekla je prošle sedmice da je isključivo na Ukrajini da odluči pod kojim uslovima želi da sklopi mir.

Johanes Farvik smatra da je „ozbiljna greška previše blisko se vezati za ciljeve Ukrajine. Mi svakako imamo druge interese od Kijeva, kao što je izbegavanje direktnog rata sa Rusijom u koji Ukrajina želi da nas iz razumljivih interesa uvuče. Mi bi to po svaku cenu trebalo da izbegnemo.“

Ne bi trebalo, kaže Farvik, ni da bude tabu da se „izvrši pritisak na Ukrajinu da pristane na političko kompromisno rešenje sa Rusijom (...), čak i ako to znači gubitak dela teritorija. Za sada je to bolje od dugoročne eskalacije s nesagledivim ishodom.“

Uništene kuće u Donbasu: Da li se nazire rat do iscrpljivanja?

Uništene kuće u Donbasu: Da li se nazire rat do iscrpljivanja?

Ako ukrajinski uslovi za mir budu nerealno visoki, a Rusija nastavi borbu, Ukrajina bi mogla da se suoči s dugotrajnim ratom. To bi za saveznike Kijeva moglo da znači da će zemlju još dugo morati da podržavaju novcem i oružjem, i da pomažu izbeglicama.

Tako se možda nazire i neki novi „Avganistan“: godine finansijskog, vojnog i humanitarnog angažmana bez predvidljivog kraja. Očigledno je da izlaznog scenarija nema, kako u Moskvi, tako i u Kijevu i Berlinu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.