Da li će strah od Rusije prisiliti Švedsku na ustupke Erdoganu? | Politika | DW | 25.07.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Da li će strah od Rusije prisiliti Švedsku na ustupke Erdoganu?

Švedska je pružila utočište mnogima koji su pobegli od režima turskog predsednika. Erdogan sada traži njihovo izručenje kao ustupak za ulazak Švedske i Finske u NATO. Da li će Stokholm biti prisiljen na ustupke?

Erdogan zahteva od Švedske da deportuje „teroriste“ nazad u Tursku

Erdogan zahteva od Švedske da deportuje „teroriste“ nazad u Tursku

Bulent Keneš je mislio da više neće imati briga kada se jednom domogne Švedske. Tom bivšem uredniku lista „Today's Zaman“ već je suđeno zbog kritika na račun turskog predsednika, a nakon neuspelog državnog udara 2016. znao je da će Erdoganov obračun s političkim protivnicima biti žestok. Zato je uspeo nekako da se izvuče iz Turske. U Stokholmu je, kaže, započeo novi život. „Duboko sam uzdahnuo i sebi rekao sebi: Opasnosti je prošla!“ Ali, olakšanje je bilo kratkog veka.

U februaru 2022. švedske vlasti obavestile su Keneša da turska vlada traži njegovo izručenje i da će morati pred sudom da obrazloži zašto mu je potrebna zaštita u Švedskoj. Saopštili su mu i da se njegov slučaj razmatra pred Vrhovnim sudom Švedske.

Turska vlada je 18. maja objavila da će blokirati zahtev Švedske i Finske za pridruživanje NATO ako te dve zemlje ne preduzmu određene aktivnosti, uključujući i izručenje ljudi sa „crne liste“, koje Erdogan smatra „teroristima“.

Turski predsednik na kraju je dozvolio tim dvema zemljama da započnu proces pristupanja vojnoj alijansi i na samitu NATO u junu u Madridu potpisan je odgovarajući, trilateralni memorandum. Erdogan je pritom naglasio da je Švedska obećala da će Turskoj isporučiti još 73 osoba – u suprotnom će joj vrata vojnog saveza ostati zatvorena.

Memorandum o nesporazumu?

Međutim, u memorandumu iz Madrida se takva obaveza ne navodi i švedska vlada poriče da je tako nešto obećala. Nije jasno čija bi imena mogla da budu prosleđena švedskim vlastima uz zahtev za izručenje.

Bulent Keneš je siguran u jedno: kakva god „lista“ da postoji, njegovo ime je vrlo verovatno na njoj. Kad pretražuje na internetu, on brzo pronalazi svoje ime među „osumnjičenima za terorizam“. Kaže da ga je režim u Ankari optužio za toliko zločina, da ih je naprosto nemoguće fizički počiniti. On ujedno negira da je sledbenik Fetulaha Gulena, koji živi u SAD i kojeg je Erdogan proglasio za teroristu.

Turski novinar Bulent Keneš se nada da će mu biti dozvoljeno da ostane u Švedskoj

Turski novinar Bulent Keneš se nada da će mu biti dozvoljeno da ostane u Švedskoj

Keneš tvrdi da je „samo novinar i akademik“ koji se usuđuje da kritikuje i naglašava da nije povezan ni sa jednom političkom organizacijom. „Mislim da je bilo nepotrebno da švedska vlada za to pokreće sudski proces. No, on je sada u toku“, kaže Keneš.

U normalnim okolnostima on ne bi sumnjao u pozitivan ishod, ali trenutno „nije sto posto siguran“, s obzirom na to da je Švedska promenila svoj stav po pitanju neutralnosti i želi da se pridruži NATO.

Švedska poslanica na meti

Keneš nije jedini kojeg muče takve brige. Amineh Kakabaveh je švedska poslanica kurdsko-iranskih korena i kaže da je „veoma, veoma zabrinuta“ zbog dogovora koji Švedska pravi s Erdoganom. Ona strahuje da će, uprkos obćanjima švedska vlade da neće menjati trenutnu praksu prema azilantima, neki ljudi ipak biti izručeni Turskoj što bi ugrozilo njihov život.

Švedsko-kurdska poslanica Amineh Kakabaveh kaže da Švedska ne bi trebalo da popusti pred Erdoganovim zahtevima

Švedsko-kurdska poslanica Amineh Kakabaveh kaže da Švedska ne bi trebalo da popusti pred Erdoganovim zahtevima

I poslanica Kakabaveh je dugo bila na meti Erdoganovih izliva besa. Nazvao ju je „teroristkinjom“ zbog njene podrške Kurdima. Kaže i da su je poslednjih dana turski mediji pod kontrolom vlade označili kao članicu Radničke partije Kurdistana (PKK), koju su vlade EU zvanično proglasile terorističkom organizacijom. Kakabaveh odbacuje te optužbe iz Ankare, dok istovremeno turski ambasador u Švedskoj ide toliko daleko da traži njeno izručenje, iako ona i nije turska državljanka.

Švedska poslanica kaže da joj telefon non-stop zvoni, zovu je „stotine i stotine ljudi“ zabrinutih kako za njenu, tako i za svoju sopstvenu bezbednost. Strahuju pre svega od toga šta može da se dogodi ako se usude da otputuju van Švedske. Kakabaveh upozorava da to što se nalazi na nekom od Erdoganovih spiskova čini stvar „veoma opasnom“, jer bi je vlade zemalja prijateljski nastrojenih Erdoganu, na osnovu međunarodne poternice koju je izdala Turska mogle da ih uhapse u inostranstvu.

Zastave PKK u Stokholmu

Iako se čini da je malo onih koji očekuju da će Švedska da promeni svoju velikodušnu politiku azila zbog Erdoganovih zahteva, ipak vlada zabrinutost zbog toga što bi, na osnovu memoranduma iz Madrida Turska mogla da zahteva od švedskih vlasti da preduzmu korake koje one trenutno ne sprovode.

U tački 5 stoji: „Finska i Švedska obavezuju se da će sprečiti aktivnosti PKK, kao i svih drugih terorističkih organizacija i njihovih produženih ruku, ali i aktivnosti pojedinaca ili njihovih mreža povezanih s tim terorističkim organizacijama. Turska, Finska i Švedska dogovorile su se da će pojačati saradnju u sprečavanju aktivnosti tih terorističkih grupa.“ Na nedavnim demonstracijama u Stokholmu, kada se i Kakabaveh obratila prisutnima, mahalo se zastavama PKK.

Analitičar Aras Lind sa Švedskog instituta za međunarodne odnose pretpostavlja da bi Erdogan mogao da odugovlači spor sve do juna naredne godine, odnosno dok ne bude ponovo izabran za predsednika. „To se veoma dobro uklapa u tamošnji. Mislim da je to pokušaj da se skrene pažnja sa veoma visoke inflacije koja otežava ljudima svakodnevni život, ali i sa predstojećih predsedničkih i parlamentarnih izbora na kojima se Erdoganova partija AKP bori za glasove birača.“

Aras Lind takođe dodaje: „Mislim da će Švedska nastaviti da obrađuje zahteve za izručenje na osnovu švedskog zakona i međunarodnog prava. Ne mislim da ćemo videti bilo kakvu promenu po tom pitanju. Takođe mislim da Turska to u neku ruku razume.“

Međutim, izbori u Turskoj održavaju se tek za godinu dana, a to je za Švedsku koja čeka članstvo u NATO predugo. Bulent Keneš se nada da neće morati da čeka toliko. Očekuje da će do septembra saznati da li će ostati na bezbednom, u Švedskoj, ili će se njegov „život dostojan čoveka“ okončati deportacijom u Tursku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.