Džulijan Asanž između Londona i samovolje SAD | Politika | DW | 24.02.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

u fokusu

Džulijan Asanž između Londona i samovolje SAD

Da li će Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, biti izručen Sjedinjenim Državama? O tome od ponedeljka raspravlja jedan sud u Londonu. Asanža u SAD sigurno ne bi čekalo pravično suđenje. Evo šta treba znati o slučaju.

Džulijan Asanž (januar 2020)

Džulijan Asanž (januar 2020)

Čime je Asanž razljutio SAD?

Vikiliks je 2010. objavio oko pola miliona tajnih dokumenata koji između ostalog svedoče o ratnim zločinima američkih vojnika u Iraku i Avganistanu. Time je potpuno promenjena javna percepcija ovih ratova. Sledeći udarac na verodostojnost američke spoljne politike usledio je godinu dana kasnije kada je Vikiliks objavio preko 250.000 poverljivih depeša američke diplomatije.

Zbog toga je nekoliko vodećih američkih političara Džulijana Asanža (48) opisalo kao „haj-tek teroristu“ kojeg treba goniti svim sredstvima. Sadašnji ministar spoljnih poslova Majkl Pompeo je 2017, tada još kao šef CIA, nazvao Vikiliks „nedržavnom neprijateljskom tajnom službom“.

Još 2010. Asanž je optužen od strane jednog porotničkog suda koji je zasedao u tajnosti. Tek od 2019. su tačke optužnice poznate javnosti. Kritičari ovu optužnicu doživljavaju kao težak napad na slobodu štampe.

Šta mu se konkretno prebacuje?

Još u aprilu 2019. američko Ministarstvo pravosuđa je Australijancu samo prebacivalo krivično delo pomaganja pri hakovanju vladine računarske mreže. Za to delo je predviđena kazna od pet godina zatvora. Da je zahtev za izručenje Asanža podnet samo zbog tog dela – onda bi samo za to moglo da mu se sudi.

Ali Vašingtonu je izgleda pet godina zatvora bilo premalo pa je lista optužbi u junu 2019. proširena na 18 tačaka, između ostalog i kršenje zakona o špijunaži iz 1917. godine. Sada Asanžu u SAD preti 175 godina zatvora.

Čelsi Mening odbija da svedoči protiv Asanža

Čelsi Mening odbija da svedoči protiv Asanža

Džulijan Asanž, prema optužnici, nije samo pasivno primao informacije od svog izvora Čelsi Mening (ranije: Bredli Mening) nego je aktivno podsticao i prisiljavao na isporučivanje novih dokumenata. No prema izjavama Džemsa Gudejla, bivšeg pravnika Njujork tajmsa, ovakva praksa je sastavni deo istraživačkog novinarstva. Prema njegovom mišljenju, američka vlada ovom optužbom vrši ogroman pritisak na istraživačke novinare.

Mening već gotovo godinu dana sedi u pritvoru kako bi bila prisiljena da progovori protiv Asanža. No ona to odbija uprkos dnevnoj novčanoj kazni od 1.000 dolara.

Gde je sada Asanž?

Osnivač Vikiliksa od prisilnog prekida azila u ambasadi Ekvadora u Londonu sedi u zatvoru Belmarš gde vladaju visoke mere bezbednosti. Do nedavno je Asanž boravio u paviljonu gde je stroga izolacija.

Prema mišljenju Nilsa Melcera, specijalnog izvestioca UN za torturu, Asanž pokazuje jasne posledice psihičkog mučenja između ostalog zbog višegodišnjeg boravka u skučenom prostoru ambasade Ekvadora. Pre nekoliko dana preko 200 lekara je u stručnom časopisu Lanset apelovalo zbog lošeg zdravstvenog stanja Asanža. Ako Asanž umre u zatvoru, to će biti posledica mučenja, stoji u otvorenom pismu. U međuvremenu se njegovo zdravstveno stanje navodno popravilo.

Protest protiv izručenja Asanža u Londonu

Protest protiv izručenja Asanža u Londonu

Da li ima pristup advokatima?

Asanž bi trebalo da bude izručen SAD, ali nema pristup svojim američkim advokatima. I njegova britanska advokatica se žali da joj se ne daje dovoljno vremena da sa klijentom priprema slučaj. Asanž nema pristup računaru, jedini kontakt s spoljnim svetom ide preko pošte. Donedavno, prema izjavama Nilsa Melcera, Asanž u ćeliji nije smeo da drži ni sudske spise. Prema Melceru, to znači da se Asanžu uskraćuje osnovno pravo da se brani.

Tokom boravka u ambasadi Ekvadora, Asanž je danonoćno bio pod prismotrom. Snimali su se i zaštićeni razgovori s advokatima, a privatna firma koja je vršila nadzor je ove podatke verovatno ustupila Amerikancima čime svaka šansa za pravedno suđenje pada u vodu.

Zašto je sedam godina bio u ambasadi?

Prvenstveni razlog za boravak u diplomatskom predstavništvu Ekvadora je bilo izbegavanje izručenja u SAD. Formalno je Asanž izbegavao izručenje Švedskoj gde je trebalo da bude ispitan zbog optužbi za seksualnu prinudu. Do ispitivanja je došlo tek šest godina kasnije, u novembru 2016.

Prema mišljenju specijalnog izaslanika UN Melcera, ovde se radi o svesnom otezanju procesa s isključivim ciljem da se našteti Asanžovom ugledu i kako bi se i dalje držao u ambasadi.

Šta se dogodilo s optužbama o silovanju u Švedskoj?

Činjenica je da dve žene, na čijim iskazima je švedsko pravosuđe temeljilo optužnicu, nikada nisu govorile o silovanju. One su se u avgustu 2010. obratile švedskoj policiji jer su htele da prisile Asanža na test na HIV.

Asanž posle hapšenja u aprilu 2019.

Asanž posle hapšenja u aprilu 2019.

Državno tužilaštvo je zaključilo da izjave dve žene nisu dovoljne za podizanje optužnice. Jedna druga državna tužiteljka je preuzela slučaj i pokrenula evropski postupak izručenja, ali samo kako bi Asanž bio ispitan. Slučaj je u potpunosti obustavljen u novembru 2019. zbog nedostatka dokaza.

Šta očekuje Asanža u slučaju izručenja u SAD?

Jedan porotnički sud u saveznoj državi Virdžiniji. Prema američkim zakonima, članovi porote moraju da oslikavaju strukturu stanovništva u okolini. Sud u gradiću Aleksandriji se nalazi u blizini Vašingtona i važnih institucija poput Pentagona i sedišta CIA. U poroti će se tako neminovno naći i zaposleni u ovim službama, a shodno tome će biti i njihov stav o Asanžu.

Slučaj se nalazi u rukama sutkinje Leoni Brinkeme koja je poznata po strogosti. Ko se kod nje nađe na optuženičkoj klupi ima male šanse za oslobađajuću presudu. Većina optuženih stoga pribegava manjem zlu: dogovoru s tužilaštvom. U zamenu za delimično priznanje – blaža kazna. Džulijan Asanž se u svakom slučaju ne može nadati poštenom suđenju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama