Džonsonova strategija haosa | Evropa | DW | 11.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Džonsonova strategija haosa

Šta britanski premijer želi da postigne svojim udarcem protiv sporazuma o izlasku iz EU? Dopisnica DW iz Brisela Barbara Vezel se pita: da li on želi Bregzit bez dogovora ili igra poker za bolji trgovinski ugovor?

Međunarodni ugovor ne možete „malo“ prekršiti – to bi bilo kao da ste malo trudni. Ali, britanski ministar za Severnu Irsku Brendon Luis upravo tako je najavio kršenje sporazuma o izlasku sa EU u Donjem domu britanskog parlamenta – i pritom delovao potpuno bezbrižno. Drskost ili glupost? Verovatno ovo drugo.

-pročitajte još: Džonsonov poslednji adut?

O kvalitetu većine ministara u kabinetu Borisa Džonsona odavano je već sve rečeno: okružio se neiskusnim poltronima sumnjivog intelektualnog kvaliteta jer ih je lakše kontrolisati. U slučaju ministra zdravlja Meta Henkoka, Britancima je to tokom pandemije korone donelo treću najveću stopu smrtnosti u Evropi. Izuzev kancelara državne blagajne i pametnog ambicioznog Majkla Gova, Džonsonov personal dolazi sa političkog dna.

Džonsonova strategija haosa

Novi dokaz za to je da se niko od ministara ne usuđuje da dovede u pitanje premijerovu novu strategiju haosa o Bregzitu. Svi oni bi po službenoj dužnosti morali da odbace takozvani Zakon o unutrašnjem tržištu, jer se radi o očiglednom kršenju zakona, a oni moraju da vode računa o poštovanju prava i zakona. Tako bi bar trebalo da bude.

Ali šta premijer misli o vladavini zakona, već je pokazao prošle godine kada je parlament spontano poslao na prinudnu pauzu. Takvi principi smetaju Džonsonu i njegovom populistički-dijaboličnom šaptaču Dominiku Kamingsu. Što se brže reše tih okova, tim će biti slobodniji da rade šta hoće.

Sumorne pretnje starijih konzervativaca, poput bivšeg premijera Džona Mejdžera, da Velikoj Britaniji preti gubitak poverenja međunarodnih partnera, verovatno će samo još više inspirisati Borisa Džonsona. Na kraju, autokrate i odmetničke države ne moraju da imaju obzira ni prema kome i mogu da vrše potpunu kontrolu nad prijateljima i neprijateljima, ako im to oni dozvoljavaju. A nije li baš to obećao Bregzitom?

Barbara Vezel, DW-studio Brisel

Barbara Vezel, DW-studio Brisel

Slab otpor u matičnoj zemlji demokratije

Međutim, Britanci nemaju razumevanja za to kako premijer oponaša uputstva Donalda Trampa za populiste. Institucionalne zaštitne mere u takozvanoj matičnoj zemlji demokratije pokazala su se slabima, vekovne tradicije se urušavaju poput kula od karata i nema značajnijeg otpora. Boris Džonson stvara najveći mogoći politički haos kako bi sakrio svoj neuspeh u epidemiji i učvrstio svoju moć.

To su uslovi u kojima se odigrava manja drama o sporazumu o Bregzitu. Evropljani su odlučili da ne dozvole da budu isprovocirani. Umesto da odmah krenu u dvoboj, oni prvo postavljaju ultimatum i prete da će preduzeti pravne mere tek kada se donese kontroverzni zakon. I – naravno da ne može biti trgovinskog sporazuma ako Britanci ne poštuju Severnoirski protokol.

Gruba politika

Činjenica da Džonson koristi delikatno pitanje Severne Irske kako bi sporazum o izlasku iz EU učinio eksplozivnim, samo još jednom dokazuje njegovu političku slabost. Čini se da premijera ne zanima kakve bi posledice njegove akcije mogle imati po mir u regionu, sve dok zadovoljava tvrdolinijaše Bregzita u svojoj stranci. To je politika najgrubljeg razaranja.

-pročitajte još: Korona „koči“ Bregzit?

Ali šta zapravo želi Džonson? Da torpedira trgovinske pregovore i onda za to okrivi EU? Da li on zapravo teži Bregzitu bez dogovora? Ili svojim napadima želi da iznervira EU kako bi na kraju dobio bolji trgovinski ugovor? Obe interpretacije kruže među posmatračima u Dauning stritu, a oni koji vole da se klade - uživaju.

Nema više „prijatelja i partnera“

Svaki put kada Boris Džonson govori o „prijateljima i partnerima“ u Evropi, oseti se blagi nagon za povraćanjem. Licemerje je previše očigledno. Ali sada dokazuje da više uopšte ne želi nikakav odnos sa EU - ni prijateljski a ni poslovni. Uništava sve na čemu se zasniva poverenje i pritom se pravi kao da se ne dešava ništa.

Tako nešto sebi može da priušti Donald Tramp, kao predsednik svetske sile. Međutim, u slučaju premijera jedne srednje velike zemlje na rubu Evrope, takvo ponašanje ukazuje na crtu ludila.

S kim misli da se udruži, s kim da posluje? Kako Britanija treba da živi posle tvrdog Bregzita, ako EU zbog Irske možda započne trgovinski rat? Čak ni poznavaoci Džonsona nemaju odgovore na ta pitanja.

Ali svi koji su nekada cenili ili voleli Veliku Britaniju više ne prepoznaju tu zemlju. Britanci su nas napustili. I to važi za mnogo više od Bregzita.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama