Džihadizam je i nemački fenomen | Politika | DW | 07.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Džihadizam je i nemački fenomen

Nekoliko stotina džihadista iz Nemačke priključilo se „Islamskoj državi“. Bezbednosne službe strahuju da su oni pretnja i samoj Nemačkoj. U intervjuu za DW govori Gido Štajnberg koji je napisao knjigu o ovoj temi.

DW: Gospodine Štajnberg, koliko duboko je džihadizam ukorenjen u među muslimanima u Nemačkoj?

Gido Štajnberg: Džihadizam je poslednjih godina u Nemačkoj postao nemački fenomen. Atentatori od 11. septembra su bili arapski studenti, koji su svi između 1992. i 1996. godine došli u Nemačku i ovde studirali, ali su bili obeleženi kulturom svoje domovine. Od 2006. godine mi u Nemačkoj imamo džihadističku scenu koja stalno raste, čiji su članovi bez izuzetka u sociološkom smislu Nemci, to znači da su veliki deo svog života, pre svega svoju mladost, proveli ovde. Sve češće imamo slučajeve i da su oni ovde rođeni. Oni su naravno etnički veoma mešoviti: Turci, Kurdi i veoma veliki broj Arapa iz severne Afrike, ali i nemački konvertiti sve do nekih Nemaca ruskog porekla.

DW: Šta pokreće te ljude? Zašto se odlučuju da ratuju u ime ekstremističkog tumačenja islama?

Štajnberg: Nemački džihadisti od 2006. godine odlaze u ratna područja, najpre u Pakistan, Avganistan, neki u Somaliju i manji broj njih je pokušao da ode u Čečeniju. Danas pre svega odlaze u Siriju i u Irak. Motiv da pomognu potlačenim sunitskim muslimanima je veoma razvijen. Jedan drugi motiv je poslednjih meseci dobio na značaju: Ove mlade vehabije žele da žive u islamskom društvu, a prema njihovom shvatanju to nije moguće ovde u Nemačkoj, kao ni u arapskom svetu. Moguće je samo tamo gde džihadisti vode rat protiv neprijatelja islama. Tu dolaze drugi više privatni motivi kao što su recimo želja za avanturom ili čak dokolica. I proteklih meseci se može videti da neki samo žele da ižive svoje nasilničke fantazije.

DW: Preti li nama u Nemačkoj zaista opasnost od džihadista?

Štajnberg: Da, ja mislim da nam preti opasnost. Naravno ne bi trebalo preterivati. Mi već osam godina živimo sa fenomenom nemačkih džihadista koji su obrazovani u redovima Al Kaide i drugih organizacija, koji su tamo učestvovali u borbama i u najvećem broju se vratili ovde. Neki od njih su još u prošlosti planirali izvođenje napada. Ipak planovi o napadima, koje su planirali povratnici, su svi propali ili su osujećeni. Besmislenim smatram stav da je samo pitanje vremena kada će se u Nemačkoj dogoditi napad. A da se napadi planiraju – to je verovatno.

25.04.2013 DW Quadriga Studiogast Guido Steinberg

Gido Štajnberg

DW: Koliko je Nemačka opremljena da se suprostavi toj opasnosti?

Štajnberg: Poslednjih godina se stalno pokazuje da su nemačke bezbednosne službe upućene na američku pomoć. Postoji najmanje jedan slučaj, verovatno dva, u kojima su napadi sprečeni samo zahvaljujući pomoći američke NSA. To je indicija koja govori o slabosti nemačkih tajnih službi. Čini mi se da je politički poželjno da službe budu slabe, ali to ne odgovara rastućoj opasnosti u Nemačkoj. U prošlosti se stalno moglo ustanoviti da su nemačke službe omanule, pre svega kada je reč o nadgledanju radikalizacije budućih terorista. Brojni osumnjičeni za terorizam su uhapšeni relativno kasno zahvaljujući američkoj pomoći. Rekao bih da postoji problem sa kompletnim bezbednosnim sistemom, dakle kada je reč o kontroli pri ministarstvima i parlamentarnoj kontroli.

DW: Koju ulogu igra Turska? Podržava li Ankara Islamsku državu ili je protiv nje?

Štajnberg: Turska igra vrlo problematičnu ulogu koja nije u skladu sa njenim statusom saveznika većina Evropljana u NATO. To ima veze sa prioritetima turske politike prema Siriji. Turska pre svega želi dve stvari: da sruši Asadov režim, što je i važan lični cilj predsednika Erdogana; drugi cilj je suzbijanje sirijskog izdanka Radničke partije Kurdistana. Turska svakako ima interes da suzbije i Islamsku državu, ali je taj interes daleko iza dva glavna cilja koja sam naveo. Zato se neprestano može videti da turska strana toleriše priliv stranih džihadista, i da se preko tursko-sirijske granice može krijumčariti vojna oprema.

DW: Dve druge države se spominju u vezi sa Islamskom državom, Saudijska Arabija i Katar: Postoje optužbe one finansiraju terorizam i to još od početka građanskog rata u Siriji.

Štajnberg: Najveći problem je zaista Turska. Ona još od 2011. godine, zajedno sa Katarom, podržava islamističke, vehabijske i džihadističke grupacije. Među njima je bio i front Al Nusra, dakle bivše sirijsko krilo Islamske države. Ta optužba se mora adresirati Turskoj i Kataru. Mada se čini da ove zemlje od pre godinu i po podržavaju drugog partnera, naime Slobodne muškarce Sirije. Kod njih nije reč o džihadistima sa međunarodnim delovanjem, već o vehabijama sa nacionalnim dometom. Oni su na neki način sirijski talibani. Da li je pametno podržavati ih? To je još uvek sporno. Slobodni muškarci se ne nalaze na evropskoj listi terorista, ali prema mom mišljenju oni tamo spadaju i trebalo bi podstaći Tursku i Katar da što je brže moguće prekinu sa ovom politikom.

Sa Saudijskom Arabijom stvar stoji nešto drugačije. Saudijska Arabija još od 2011. godine podržava pre svega Slobodnu sirijsku armiju, koja se bori protiv Asada. Na posletku, to je potpuno kompatibilno sa američkom i evropskom politikom. Uopšte ne postoje dokazi da Saudijci finansiraju radikalnije grupacije, ranije Al Nusru, a sada Islamsku državu. Naprotiv, Saudijska Arabija od pre nekog vremena spada u odlučujuće protivnike džihadista, takođe ekstremno dobro surađuje sa Evropljanima i takođe deli kritički stav kada je reč o turskoj poziciji. Prigovarati Saudijcima u vezi sa Islamskom državom je potpuno pogrešno. Najveći problem je Kuvajt. To je čvorište finansiranja sirijskih pobunjenika u Zalivu, iako ne od strane države.

DW: Mora li Zapad da se udruži sa sirijskim predsednikom Asadom u borbi protiv ekstremista?

Štajnberg: Mislim da se u javnim nastupima Amerikanaca i Evropljana može pročitati pristanak da Asad i dalje vlada u jednom delu zemlje. Ja sam mišljenja da to Asad ne sme da se osposobi za vladavinu i da sa njim ne sme da se sarađuje. Zapad je godinama pravio grešku tako što je sarađivao sa diktatorima koji bi trebalo da se neprihvatljivi. To treba izbeći, ukoliko zapadni političari ne žele da izgube svaku verodostojnost u regionu. S druge strane većina zemalja u Islamskoj državi vidi veću opasnost od one koju predstavlja Asad. Ali ne treba zaboraviti da je Asad odgovoran za skoro svih 200.000 mrtvih u Siriji u protekle tri godine i da je Islamska država samo deo priče. I Asadov režim i džihadisti su naši neprijatelji i moramo se boriti i protiv jednih i protiv drugih.

*Gido Štajnberg je islamolog i radi u fondaciji Nauka i politika u Berlinu gde prati politiku na Bliskom istoku sa težištem na Arapsk poluostrvo, politički islam i islamski terorizam. Štajnberg je do oktobra 2005. godine bio referent za pitanja terorizma u Kancelarskom uredu i redovno je angažovan kao ekspert u sudskim postupcima koji su u vezi sa terorizmom.

DW.COM

Reklama