Cunami doneo pustoš i novu šansu za žene

Studija britanske humanitarne organizacije Oksfam je pokazala: u cunamiju je stradalo tri do četiri puta više žena, nego muškaraca. Jedan od razloga je što mnoge žene nisu znale da plivaju. Studija je istovremeno pokazala da su upravo žene i devojčice nakon katastrofe bile izložene većoj nevolji, jer su po pravilu slabije obrazovane od muškaraca, a i njihov položaj u azijskim društvima je uglavnom podređen muškarcima.

Međutim čak i smrtonosni cunami može biti šansa za novi početak. To je shvatila i Sindika. Ona je majka četvoro dece i nakon cunamija se razvela od svog muža, koji je bio bez posla i tukao ju je. Bila je svesna da je tako postala predmet osude ostalih meštana – da je to značilo izolaciju.

„Moj muž me je tukao i nije bilo nikoga ko bi mi pomogao. Danas troje moje dece ide u školu, zaradim nešto novca. Želim da barem svojoj deci pružim šansu za bolji život“.

Uz pomoć humanitarne organizacije Sarvodaja, koja na Šri Lanci podržava isključivo žene, Sindika je shvatila da može preživeti i bez pomoći svoje porodice, da može sama da donosi odluke o svom životu.

Krediti samo za žene

Žene u ovom delu Azije u društvu važe za manje vredne od muškaraca. Jedan od razloga je što se za devojke mora platiti miraz prilikom udaje. Mladići ostaju u krugu porodice – oni su neka vrsta sigurnosti za roditelje kada ostare. Upravo ovu tradiciju pokušava da prekine organizacija SNEHA koja deluje u Indiji, kaže jedan od njenih saradnika Žerom.

„Mi smo odlučili da svu pomoć dajemo isključivo ženama. Muškarci često piju, kockaju i potroše brzo novac. Ženama smo objasnili da je važno da štede. U našim grupama svaka žena mesečno uštedi oko 100 rupija, što iznosi evro i osamdeset centi. Za to dobijaju kamate. Status žena u seoskim zajednicama gde mi delujemo se promenio. One su uključene u donošenje odluka i često od njih savet traže i seoske starešine“.

Ova organizacija ženama dodeljuje mikrokredite od 80 do 160 evra. Za te pare one kupuju živinu, krave, koze ili pokreću neki mali posao. U 99 odsto slučajeva žene uspešno otplate dug.

„Cunami je prošao, budućnost je pred nama!“

Žene formiraju i grupe za međusobnu pomoć. U njima im socijalne radnice objašnjavaju kako da održavaju higijenu kako bi izbegle širenje bolesti. Šanti (39) danas živi u jednom novoizgrađenom naselju u blizini južnoindijskog grada Nagapatinama.

„Mnogo sam naučila, recimo da uvek moram da perem ruke. Naučila sam kako da pravilno kupam decu, kako da čuvam namirnice da se ne pokvare. Sada u mojoj porodici ima mnggo manje bolesti“.

Činapunja je već starica bez zuba, jedna od najstarijih žena u naselju, ali i ona je optimistična kada je u pitanju budućnost.

„Svi govore samo o cunamiju. Svejedno je šta je bilo. Moramo sve zaboraviti i misliti na budućnost“.

autori: Prija Eselborn / Azer Slanjankić

odg. urednik: Nemanja Rujević