Crnogorci sa Kosova zadovoljni

Predsednik Narodne crnogorske partije Kosova Lazar Radulović kaže da je odluka Podgorice da uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom u interesu države Crne Gore i crnogorske zajednice na Kosovu:

„Svedoci smo izjava i ministra Roćena i premijera Đukanovića, kao i predsednika Vujanovića da nisu zaboravili nas Crnogorce koji živimo na Kosovu – naš položaj i naš status koji trenutno imamo i da zatraže priznavanje crnogorske zajednice na Kosovu.”

„Crnogorci sa Kosova nemaju prava na uslovljavanje“

Snežana Karadžić iz druge partije Crnogoraca na Kosovu – Crnogorske demokratske stranke, takođe, smatra da je uspostavljanje diplomatskih odnosa između Kosova i Crne Gore dobro za njen narod. Iako je lider njene partije Slobodan Vujičić više puta izjavljivao da Podgorica uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Prištinom treba da uslovi unošenjem Crnogoraca u Ustav Kosova, Karadžićeva kaže da na tako nešto kosovski Crnogorci nemaju prava:

„Naše je da predočimo šta crnogorskoj zajednici na Kosovu nedostaje i na nama nije da uslovljavamo. Mi očekujemo da će proces doneti boljitak.”

Tačan broj Crnogoraca, koji danas živi na Kosovu, nije poznat. Prema poslednjem zvaničnom popisu stanovništva iz 1981. godine, na Kosovu je živelo gotovo 29 hiljada Crnogoraca. U Crnoj Gori od 1999. živi nešto više od 16 hiljada raseljenih lica sa Kosova, od kojih se 5.300 izjašnjava kao Crnogorci.

„Opstanak i povratak samo kroz kosovske insitucije“

Prema rečima Lazara Radulovića najveći problem Crnogoraca na Kosovu jeste to što ih nema u Ustavu i zakonima, pa su u neravnopravnom položaju u odnosu na ostale manjinske zajednice. On dodaje da se mora obezbediti i povratak raseljenih lica.

Njegova koleginica iz partije Vesna Spalević, koja živi i radi u Dečanima, napominje da Crnogorci koji hoće da se vrate, ali i oni koji su ostali na Kosovu, svoja prava mogu ostvariti samo kroz kosovske institucije:

„Albanci i Crnogorci uvek su bili najbliže vezan narod, što znači da se na terenu ne gleda isto Crnogorac i Srbin. Moramo da napravimo razliku, a sa time moramo napraviti razliku između podrške i izjava Borisa Tadića i Mila Đukanović. Znači, Milo Đukanović to radi zbog svog naroda, zbog Crnogoraca, jer mi ako ne postojimo u kosovskim institucijama, ako nemamo svoja prava i ako se ne borimo za svoja prava, mi ih nikada nećemo ostvariti.“

Crna Gora i Kosovo uspostavili su diplomatske odnose, a u sklopu priprema za razmenu diplomatskog osoblja, u Prištini je u sredu i četvrtak boravila zamenica šefa crnogorske diplomatije Irena Radović.

Autorka: Zulfija Jakupi, Priština

Odgovorni urednik: Ivan Đerković