Crni dani za tursku štampu

Izjava protiv izjave: Premijer Redžep Tajip Erdogan pretvorio je zemlju u "poluotvoren zatvor", u kome je život za novinare nemoguć, kaže šef Republikanske narodne partije (RNP) Kemal Kiličdaroglu. Zamenik premijera Bekir Bozdag mu protivreči: mnoge optužbe RNP nemaju nikakve veze s realnošću.

Ipak, jedno je sigurno: Od početka protesta protiv izgradnje tržnog centra u parku Gezi, mnogo novinara je izgubilo posao. Prema podacima Udruženja novinara Turske, čak 59 novinara je ostalo bez posla.

"Prisustvo premijera guši medije"

Ove sedmice je otpušten i novinar Javuz Bajdar. Devet godina je radio kao ombudsman za list "Sabah". Taj dnevnik blizak vladi zakazao je kada je reč o izveštavanjima o protestima u parku Gezi, kaže novinar u razgovoru za DW: "Moj glavni zadatak je bio da sakupim pritužbe, reakcije i proteste čitalaca i da ih prenesem kroz moje kolumne. Od početka protesta moji tekstovi više nisu objavljivani", kaže Bajdar.

Bajdar je u Evropi poznat kao liberalni kolumnista: krajem juna, na poziv Evropske Komiisje, održao je u Briselu kritički govor o stanju turskih medija. Po povratku u Tursku, doživeo je prve jasne forme cenzure. Moja kritika bila je upućena protiv svih turskih medija, kaže Bajdar. Oni demonizuju, između ostalih, CNN Internešenel, Al Džazira i Rojters kao deo globalne zavere. Sabah je pre svega oštro kritikovao nemački magazin Špigel, jer je objavio naslovnu priču o protestima u parku Gezi, kaže Bajdar. "Moj kritički tekst o prebacivanju krivice na inostrane medije, ujedno je bio i prvi koji šef redakcije nije objavio. U mojoj poslednjoj kolumni pisao sam o nezavisnosti ombudsmana od šefa redakcije i verodostojnosti medijskih preduzeća uopšte. Dva dana kasnije, dobio sam otkaz."

U Turskoj nema televizijskih stanica koje su "poput nemačkog ARD ili britanskog BBC u službi javnosti", kaže Bajdar. To je "vrlo uznemiravajuća situacija". Za to je pre svega kriv uticaj premijera, smatra Bajdar: "Mnogi članovi kabineta se ne slažu s mačinom na koji izvršna vlast drži pod kontrolom medije, ali prisustvo i samovolja premijera koja sve plaši, guši medije."

Autcenzura iz straha

Prema rečima investigativnog novinara Ahmeta Sika, turska štampa proživljava najmračnije dane u poslednje dve decenije. "Cenzure je bilo oduvek. Ali ne mogu da se setim da je nekada bilo tako jake autocenzure kao što je to sada. Ljudi gube poslove, kolumne i televizijske programe."

On je proveo 13 meseci u zatvoru, zbog navodnih optužbi da je bio član naoružane tajne organizacije "Ergenekon". Sik kaže da je svaki od 64 novinara, koliko ih je prema izveštaju najveće opozicione stranke, završilo u zatvoru zbog njihovog posla. "Ako pogledate slučajeve i 'dokaze', koji se protiv njih primenjuju, onda su to uglavnom telefonski razgovori između dva novinara, ili sa informantima, napravljene fotografije, napisani tekstovi".

Njega su zbog rukopisa jedne knjige optužili za saradnju sa teroristima. "Ako nekoga optužujete da je terorista ili da pripada naoružanoj terorističkoij organizaciji, onda bi tebalo da imate oružje kao dokaz, umesto fotoaparata", kaže za DW Sik.

Sama država sprovodi pritisak i svirepost, kaže Sik: "To smo videli tokom protesta. Šestoro ljudi je umrlo, među njima jedan policajac. Mnogo ljudi još uvek pati u bolnicama. Nemam drugu reč do 'terorizam' za mentalitet koji mirne demonstracije guši užasnim nasiljem." Trenutno je za novinare najbolje da ne rade u masovnim medijima, zaklučuje Sik: "Moji prijatelji koji su tamo zaposleni, postiđeno gledaju u zemlju."

Autorke: Senada Sokolu / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Mehmed Smajić