Crne rupe u odgovornosti i krivici | Evropa | DW | 18.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Crne rupe u odgovornosti i krivici

Potrebno je hitno uspostaviti hijerarhiju odgovornosti u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, kaže profesor za međunarodno pravo Andreas fon Arnauld u intervjuu za DW. Presuda o Srebrenici je poslednja opomena.

DW: Holandski bataljon Ujedinjenih nacija odgovoran je za deportaciju više od 300 muslimana iz baze mirovnih snaga. Da li je ova presuda očekivana?

Andreas fon Arnauld: I da i ne. Da, jer je ova presuda u skladu s ranijim presudama holandskih sudova o srebreničkom masakru, posebno sa presudama u slučaju Mustafića i Nuhanovića 2011. i 2013. godine, kada su Apelacioni i Vrhovni sud utvrdili odgovornost holandskog bataljona i države Holandije. Međutim, odgovor može biti i ne. Nije bilo očekivano, jer postoji opšta nespremnost sudova da preuzmu nadležnost u slučajevima kada njihove sopstvene vojske krše ljudskih prava. Tako da je holandski sud bio i ostao pionir u ovakvim odlukama.

DW: Sud je utvrdio da Holandija ne snosi odgovornost po svim tačkama žalbe „Majki Srebrenice“, odnosno za svih 8.000 muškaraca i mladića ubijenih u Srebrenici 1995. Na primer, Holandija nije odgovorna zato što nije zaštitila one koji su bežali u šume, umesto u bazu. Zašto je sud napravio razliku između ugroženih unutar i izvan baze?

Fon Arnauld: Teško je tu naći ravnotežu. Ako uzmete u obzir i činjenicu da je holandski bataljon tada bio suočen s Vojskom Republike Srpske, koja je već kontrolisala celu zonu, bez eventualne podrške međunarodnih snaga koja bi pristigla, bataljon zaista nije imao mogućnost da zaštiti i one koji su bežali u šume.

DW: Prema sudu, holandski bataljon je bio u pravu i kada je odlučio da ne primi svih 25.000 ljudi koji su tražili utočište u bazi, ostavljajući ih da se sami brane, iako su holandske trupe bile u takozvanoj bezbednoj zoni. Zašto država nije pozvana na odgovornost što nije zaštitila civile koje sama nije prihvatila u bazu?

Fon Arnauld: To je svakako mnogo teže pitanje jer zamislite koliko bi se pogoršali uslovi života da ste pustili unutra još nekoliko hiljada ljudi. Mnogo toga ovde zavisi od činjenica koje su utvrđene na sudu. Mislim da je suštinski problem to što su te bezbedne ili zaštićene zone, kako su ih zvali, u stvari bile samo lažna sigurnost, bez stvarne mogućnosti da vojska zaista i zaštiti civile. To su bili samo slabo oružani bataljoni koji su poslati da zaštite zonu Srebrenice. Dakle, odgovornost je prvenstveno na Ujedinjenim nacijama i Unproforu koji moraju da snose krivicu zbog tragičnih grešaka u planiranju cele operacije.

DW: Ali sud je ranije odlučio da UN nisu odgovorne?

Fon Arnauld: Tako je, Ujedinjene nacije nisu odgovorne i to je jedan od najvećih problema. Imamo neku vrstu crnih rupa u pravnoj odgovornosti mirovnih misija UN. Prvo i najteže pitanje odnosi se na to ko je šta odlučio i ko je za šta odgovoran. A onda, naravno, i pitanje imuniteta UN prema domaćim nacionalnim sudovima. Ne postoje pravne institucije koje imaju mogućnost da pozovu UN na odgovornost ili da ih čak proglase odgovornim. Svaki pokušaj da se uspostavi hijerarhija odgovornosti propao je u političkim pregovorima.

DW: Da li će ova odluka biti presedan i za druge slične slučajeve kada su mirovne trupe zakazale u odbrani civila?

Fon Arnauld: Nadam se da hoće, ali to u stvari zavisi od volje nacionalnih sudova. Takođe, moramo da imamo na umu da je masakr u Srebrenici bio jedan on najgorih zločina koji smo imali u Evropi nakon Drugog svetskog rata i da je to ostavilo tragove i ožiljke u holandskoj javnosti i njenom stavu prema angažovanju holandskih trupa u međunarodnim misijama, tako da su Holanđani u tom smislu možda i zreliji nego ostali narodi. Ali, pravno gledano, ova presuda je dobar znak da holandski sudovi pokazuju fleksibilnost po pitanju odgovornosti – oni odgovornim smatraju i UN i holandski bataljon. To može biti pokušaj da se uspostavi neka vrsta podeljene odgovornosti. Ali još uvek nije rešen najveći problem. Mislim da UN moraju da uspostave neku vrstu institucionalne strukture ili nekog odbora koji bi se efikasno bavio tim problemima. To se još uvek nije desilo.

DW: Šta ova odluka znači za porodice žrtava?

Fon Arnauld: Verovatno je nakon toliko godina pokušaja da dobiju barem neku vrstu finansijske odštete teško uopšte razumeti povlačenje bilo kakve crte između žrtava. Ako ste imali pravo na zaštitu u bazi i niste je dobili, onda je Holandija odgovorna. Ako ste morali da ostanete napolju, a niste to želeli, Holandija nije odgovorna, i ovo je možda najteže razumeti. Pravno gledano, može se tako tumačiti, ali je to verovatno najteže objasniti porodicama žrtava. I to ponovo pokazuje da nam je potrebna neka vrsta podele odgovornosti koja uključuje i Ujedinjene nacije. One, na kraju krajeva, ne bi smele da obraćaju pažnju na to da li je neko unutar ili izvan baze, posebno kada su ugrožena ljudska prava ljudi koja su pod zaštitom za međunarodne zajednice i njihovih mirovnih trupa.

*Anreas fon Arnauld je profesor međunarodnog prava i jedan od direktora Instituta „Valter-Šiking“ za međunarodno pravo na Univerzitetu u Kilu.