Crne kutije i beživotna tela

Uređaji koji snimaju aktivnosti u pilotskoj kabini i podatke o letu „otkriće istinu“, tvrdi Aleksandar Borodaj, samozvani premijer Narodne republike Donjeck. On je, prilikom predaje crnih kutija stručnjacima iz Malezije, negirao da su proruski pobunjenici srušili putniči avion. „Mi nemamo tehničku sposobnost za uništavanje tog aviona“, rekao je on.

Predvodnici pobunjenika objavili su i prekid vatre u krugu od deset kilometara od ostataka aviona da bi međunarodni stručnjaci mogli da neometano sprovedu istragu. Sličnu odluku su još sinoć saopštile vlasti u Kijevu, koje su obustavile dejstvo svojih jedinica u krugu od 40 kilometara. Donjeck, u kojem se još uvek vode borbe, nalazi se na oko 60 kilometara od olupine.

Tela i dalje leže na tlu

Tim stručnjaka iz Holandije od ponedeljka se nalazi na licu mesta. Budući da su 193 od 298 žrtava u avionu bili građani Holandije, ta zemlja će preuzeti i koordinaciju nad procesom identifikacije. Crne kutije iz aviona će takođe najpre biti prebačene u Holandiju pa zatim u Maleziju.

Pored građana Holandije, u padu malezijskog boinga živote je izgubilo i 26 osoba iz Australije, deset iz Velike Britanije i četvoro iz Nemačke. Tela većine žrtava su već prebačena u Harkov, gde je uspostavljen centar za istragu. Ipak, premijer Holandije Mark Rute želi da se tela poginulih što pre prebace u Amsterdam jer će identifikacija otpočeti tek unutar granica te zemlje. „I dalje nedostaje 50 leševa, koji još uvek leže na tlu“, izjavio je premijer.

Holandska javnost je ogorčena zbog slika sa istoka Ukrajine na kojima pobunjenici pljačkaju tela poginulih. Ipak, za razliku od većine zapadnih zemalja, vlasti u Holandiji su veoma uzdržane u okrivljavanju proruskih separatista. „Pre nego što pripišem krivicu, želim da znam da su tela zbrinuta“, objasnio je premijer Rute.

Dogovor u Savetu Bezbednosti

Sjedinjene Države tvrde da su proruski separatisti oborili avion, pri tome koristeći naoružanje kojim ih je snabdela Rusija. Uz to, Kijev je objavio i snimke za koje tvrdi da su presretnuti a na kojima se pobunjenici dogovaraju da sakriju crne kutije iz malezijskog aviona od međunarodnih istražitelja. Stav Vašingtona je da su takvi snimci autentični.

Uprkos optužbama iz Kijeva i Bele kuće, ruske vlasti tvrde da nisu snabdele pobunjenike sistemima SA-11 Buk za protivazdušnu odbranu „niti bilo kakvim drugim oružjem“. Moskva tvrdi da je ukrajinski vojni avion leteo na samo tri do pet kilometara udaljenosti od malezijskog aviona pre rušenja. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je to nazvao „neodgovornom i lažnom izjavom“.

Savet Bezbednosti UN je jednoglasno usvojio rezoluciju u kojoj se zahteva da osobe koje stoje iza, kako se pretpostavlja, obaranja malezijskog aviona raketom protivvazdušne odbrane „budu pozvane na odgovornost“ i da „sve države u potpunosti sarađuju da bi utvrdile ko je odgovoran“. Rusija je pripremila svoj nacrt rezolucije, ali je na kraju podržala verziju koju je predložila Australija.

Ko od koga zavisi?

Ministri spoljnih poslova Evropske unije razgovaraju o mogućem uvođenju novih sankcija protiv Rusije, iako su konkretne mere najavljene tek za četvrtak. Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn za Dojčlandfunk kaže da su malezijski boing „veoma, veoma verovatno“ oborili proruski separatisti.

On veruje da je „pred vratima“ pooštravanje sankcija odnosno uvođenje mera koje će ozbiljno pogoditi rusku privredu. „To niko ne želi, ali ako Moskva i nastavi da dozvoljava teško naoružanje u Donbasu, toleriše ovo što se dešava nakon 17. jula, onda više ne vidim izlaz. Moraćemo da krenemo tim putem. To je tužno ali je istina“, kaže Aselborn.

„Ja znam da Rusija možda daleko više zavisi od Evropske unije u privrednom smislu nego obrnuto. Ali takođe znamo kakav će uticaj to imati na našu privredu, što se tiče energetske politke, ali na ekonomiju uopšte.“ Istovremeno, diplomatski izvori kažu da će stepen ozbiljnosti sankcija u dobroj meri zavisiti od stava Holanđana, kao nacije koja je najteže pogođena padom aviona.

Po navodima medija, premijer Velike Britanije Dejvid Kameron, predsednik Francuske Fransoa Oland i kancelarka Nemačke Angela Merkel u načelu su saglasni sa uvođenjem strožih sankcija. Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc najavljuje da će dalji koraci pre svega odnositi na trgovinu u oblasti vojne opreme. Ipak, Francuska još uvek ne odustaje od prodaje dva ratna broda ruskoj mornarici, u projektu koji vredi 1,2 milijarde evra.