Crna Gora: „Tata, šta si radio u ratu?“

Iako Crna Gora, zvanično, nije bila u ratu, na njenoj teritoriji su vršeni ratni zločini! Tako su, na primer, domicilni Muslimani-Bošnjaci proterani iz Pljevaljske Bukovice, u mestu Kaluđerski laz ubijeno je šest izbeglica sa Kosova, mučeni su hrvatski zarobljenici u logoru „Morinj“ u Boki Kotorskoj.

Najveći zločin je svakako akcija hvatanja i deportacija oko 150 izbeglica iz Bosne i Hercegovine snagama Radovana Karadžića u proleće 1992. godine. Većina tih izbeglica je kasnije ubijena.

Kontralustracija

Slobodan Pejović, bivši inspektor crnogorske policije u Herceg-Novom i ključni svedok na suđenju optuženima za to nedelo, rekao je da su neke izbeglice ubijene i na teritoriji Crne Gore! O tome crnogorsko tužilaštvo nikada zvanično nije pokrenulo istragu, a Pejović je desetak puta fizički napadnut.

„To ne čudi ako se zna da su ovde na vlasti još uvek mnogi oni koji su i početkom devedesetih bili na istim funkcijama“, kaže Pejović za Dojče vele i dodaje: „Ipak je tu selektivno pristupljeno. Nije se išlo do kraja. Ima još ljudi koji su učestvovali u zločinima, a danas su na visokim funkcijama u raznim državnim službama Crne Gore. Tako da se za sada tu neće ići do kraja, ali ja sam optimista. Ipak će jednog dana morati da se odgovara za sva nedela koja su počinjena“.

Stoga nezavisni intelektualci u Podgorici smatraju da je svih ovih godina u Crnoj Gori na sceni proces kontralustracije.

Izbeći austrijsko iskustvo

Žarko Puhovski, profesor na zagrebačkom Univerzitetu i bivši predsednik Hrvatskog helsinškog odbora, kaže da se Crna Gora mora suočiti sa neposrednom prošlošću pre svega zbog svoje budućnosti kako joj se ne bi ponovilo tzv. austrijsko iskustvo, odnosno da se ona prikaže tek kao nevoljni saučesnik u zločinima Miloševićeve Srbije.

On ocenjuje da je za sve države u regionu važno da pravedna kazna odgovorne za zločine stigne na sudu, ali i ne samo na sudu. „Najgori zločinci mogu izdržati sud, ali neće izdržati kada ih sinovi i kćeri pitaju što su radili u ratu. To je generacijsko pitanje. Ono nam predstoji u narednih 5-8 godina i mnogo je važnije za osvešćivanje negoli sami procesi. Ali do osvešćivanja ne može doći bez sudskih procesa“, dodaje Puhovski.

Inače, na pritisak evropskih i međunarodnih institucija većina sudskih procesa za procesuirane ratne zločine u Crnoj Gori biće okončana tokom ove godine.

Autor: Mustafa Canka, Ulcinj

Odg. urednik: Nemanja Rujević