CO2 može da se reciklira

Ugljendioksid koji na primer nastaje sagorevanjem drveta i uglja moguće je ponovo iskoristiti. Međutim, problem je u tome što je CO2, veoma slabo reaktivan molekul - što znači da baš ne "voli" da se povezuje sa drugim hemikalijama. Zbog toga CO2, nije lako reciklirati.

Mihael Karus, šef Nova Instituta kraj Kelna kaže: "Recikliranje CO2, naravno, nije moguće bez dodatne energije. To ugljendioksid ne čini povoljnim za zaštitu klime, osim ako se ta energije ne dobija od Sunca ili vetra. Najbolje je kada se koristi "preostala" energija dobijena od Sunca i vetra. Recikliranje nije perpetum mobile."

Tehnologija već postoji

Obnovljiva energija može da potiče i od vode ili elektrana koje koriste toplotu Zemlje. Tako recimo američko-islandska firma „Carbon Recycling International“ na Islandu, koristi jeftinu struju od zemljine toplote kako bi od vode dobijala vodonik. Od tog vodonika i od ugljendioksida koji nastaje prilikom "izvlačenja" toplote iz Zemlje, ova firma proizvodi metanol, koji se na Islandu u Holandiji već dodaje benzinu. „Carbon Recycling International“ trenutno godišnje proizvodi 4.000 litara metanola od ugljendioksida. To je premalo da se zadovoljile potrebe u Evropi.

Tehnički postupak dobijanja goriva od ugljendioksida i vodonika nije nov: "U Nemačkoj postoji već 20 postrojenja u kojima se na tome radi. To još nije komercijalna proizvodnja, ali prvih uspeha već ima. Tu se, za proizvodnju vodonika od vode, koristi struja preostala od vetrenjača. Drugi korak je proizvodnja metana - od vodonika i ugljendioksida. Metan je gas koji može da se poredi sa prirodnim gasom", kaže Mihael Karus i Nova instituta.

Osim toga, ugljendioksid može da se ugradi u plastičnu masu. Na tome radi hemijski koncern Bajern iz Leverkuzena. Ugljendioksid koji nastaje kao nusproizvod u elektrani na ugalj, dovodi se u reakciju sa hemikalijom koja nosi mnogo više energije - sa propilenoksidom. Kristof Girtler objašnjava u čemu je specifičnost ove reakcije:

"Šarm ovog postupka leži u tome što se energija koja nam je potrebna već nalazi u propilenoksidu, koji sam može da aktivira ugljen-dioksid. Mi dakle ne moramo ništa da radimo, da zagrevamo ili slično."

Zagađivač klime ugrađen u dušek

Prilikom reakcije ugljendioksida i propilenoksida nastaje jedna nova varijanta jedne važne hemikalije - poliol.

To je sastavni deo mekih penastih ili sunđerastih poliuretana. Od toga, na primer, mogu da se prave dušeci. Postavlja se pitanje u kojoj meri tako proizvedeni meki sunđeri, u odnosu na konvencionalno proizvedene, daju doprinos zaštiti klime.

To je teško izraziti u brojkama, kaže Kristof Girtler: "Mi se nadamo da ćemo biti u stanju da naš novi proizvod plasiramo komercijalno 2015. godine. Za sada je to istraživački projekat i sada smo u fazi evaluacije. Istovremeno je jasno, mi smo firma koja radi za tržište i naši proizvodi moraju da budu isplativi."

Neki naučnici veruju da bi recikliranje CO2 uz pomoć struje dobijene iz obnovljivih izvora čak moglo da pomogne da se donekle zaustavi promena klime. Teoretski, tako bi mogla da se zadovolji potreba hemijske industrije, širom sveta, koja sada koristi fosilna goriva, dakle ugalj, naftu i prirodni gas. Međutim, istraživanja su još na početku i treba sačekati.

Autor: Ralf Arens

Odg. urednica: Dijana Roščić