„Cilj je zapravo da granice nestanu“

DW: U poslednjih nekoliko nedelja se tema prekrajanja granica između Kosova i Srbije često nalazila na dnevnom redu. Nemačka kancelarka je toj ideji dala jasno crveno svetlo. Kakav je stav poslaničke grupe Liberala (FDP) po tom pitanju?

Renata Alt: Mi pomeranje granica, onako kako je to preneseno u javnost, ne smatramo za nešto previše smisleno i kao nešto čemu bi trebalo težiti. To je vrlo opasna igra iz koje se može razviti neka nova dinamika u odnosima tih dveju zemalja. Sve to zajedno može imati neslućene i nepredvidljive posledice kojih ne možemo biti svesni. A to bi moglo i da deluje na ostale zemlje u regionu.

Vi ste često u tom delu Evrope. Gde uočavate potencijal za negativan razvoj događaja?

Tu je pre svega Bosna i Hercegovina tj. Republika Srpska koja ponovo može da probudi svoje želje za pripajanjem Srbiji. Pomeranje granica ne rešava probleme povezane s nacionalizmom u regionu. Cilj je zapravo da granice nestanu, da manjine, gde god da se nalazile u tom regionu, imaju ista prava. I to je Evropska unija uvek podsticala.

U nedavnoj prošlosti na Balkanu imali smo mnoge primere stvaranja novih granica. Zašto bi sada odjednom npr. otcepljenje Republike Srpske bio problem?

Poslednjih decenija smo uvek iznova imali sukobe, ali oni su smireni. Ali poslednjih godina smo ponovo doživeli uspon nacionalističkih stremljenja koja i dalje traju. I naravno, takve ideje o pomeranju granica bi mogle da raspire te novorazbuktale nacionalizme. To nam ne može biti cilj. Zemlje Balkana su strateški važne, nalaze se između Azije i Evrope. I zato bi trebalo da bude u našem interesu da tamo nastane sigurna regija. Istovremeno moramo, i kandidatima za punopravno članstvo jasno da damo do znanja da bi, ako jednog dana žele da postanu deo Evropske unije, moraju da se pridržavaju Kopenhagenških kriterija, a to u ovom trenutku nije slučaj.

Vaš bivši stranački kolega Hans Ditrih Genšer odigrao je veliku ulogu u tom delu Evrope. Kako biste ocenili ulogu SR Nemačke na Balkanu poslednjih decenija?

N vlada uvek je podržavala razvoj odnosa između Srbije i Kosova, i finansijski je, u sklopu Evropske unije, samo između 2007. i 2017. otišlo devet milijardi evra. Ove godine još jedna milijarda. Te zemlje bi i dalje, ne samo zbog toga, trebalo podržavati u njihovom procesu transformacija u istinski demokratske sisteme – pre svega pri održavanju pravne države, ljudskih prava. Savezna nemačka vlada bi i dalje trebalo da deluje u tom smeru i naravno na ostale članice Evropske unije koje nisu priznale Kosovo da utiče da to učine. I tu bi bilo važno da Nemačka vlada izvrši pritisak.

Spomenuli ste deset milijardi evra. Da li se taj novac isplatio?

Ako pogledamo unatrag kakvi ratovi su besneli na tom prostoru onda se može reći da se, ako zbog ničeg drugog, isplatilo zbog mira. No mi ne smemo da zaboravimo na cilj koji bi trebalo da bude punopravno članstvo u Evropskoj uniji jednog dana. I tu bi i same potencijalne članice trebalo da uvide da, ako žele da budu deo Evrope, da se i na unutrašnjem planu moraju orijentisati ka Evropi i donositi odluke koje idu u smeru pravne države. A u tome ćemo ih i dalje podržavati.

Renata Alt je izvestiteljka nemačkih Liberalnih demokrata (FDP) za Balkan u spoljnopolitičkom odboru Bundestaga. Intervju sa njom poslednji je deo serije razgovora sa poslanicima nemačkog parlamenta s temom: Kosovo i Srbija – kako do rešenja?