Cenjkanje oko pomoći Irskoj

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Kada gori, valja brzo gasiti. To su evropske vlade koje su ranije sporo reagovale, u međuvremenu shvatile. Posle Grčke, sada i Irska dobija pomoć – brže i nego što je sama htela. Ali, opasnost od širenja požara nije prošla. Tu su Portugal i Španija, dve zemlje sa krupnim finansijskim problemima. Čak se spekuliše i da takozvani finansijski štit Evropske unije nije dovoljno čvrst…“

Oldenburgiše folkscajtung (Vehta): „Sada je počelo žestoko cenjkanje oko uslova za pružanje finansijske pomoći, i to pokazuje da je mehanizam reagovanja u krizi sve samo ne sazreo. To će tako i ostati dokle god u Evropskoj uniji ne bude zajedničke ekonomske i poreske politike“.

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Irska je test za novi evropski finansijski štit. Pri tome ta zemlja sa šest miliona stanovnika i pored dugotrajne finansijske krize najpre nije želela da bude spasena. Koalicija premijera Brajan Kauena smatrala je da bez tuđe pomoći može da se iščupa iz dužničke zamke za šest meseci. Vladama Evropske unije to je moralo da izgleda kao tvrdnja barona Minhauzena da će da se da ispliva iz živog blata vukući sam sebe za perčin“.

Celeše cajtung (Cele): „Irska vlada je niskim porezima namamila u Dablin mnoge nemačke banke, kao što je, na primer, 'Depfa'. Tamo su banke proćerdale milijarde. Sada će za to da krvare nemački poreski obveznici – i to kada Irska ne uspe da vrati hitne kredite za takve banke“.

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Pobednici protiv gubitnika, siromašni protiv bogatih, jaki protiv slabih – to je linija fronta koja prolazi kroz sred Evrope. Rovovi postaju sve dublji i veći, a finansijski štitovi i paketi pomoći ama baš nikako ne doprinose uklanjanju te neravnoteže. Oni, u najboljem, slučaju, mogu da zapuše aktuelne rupe“.

Rajn-nekar-cajtung (Hajdelberg): „Na ostrvu koje je dugo bilo potlačeno, sloboda koja podrazumeva odsustvo naređenja sa strane, predstavlja posebno dobro. Tamo vlada strah od diktata Evropske unije i MMF-a. I politička kriza koja je sada vidljiva, govori za sebe. Na drugoj strani su zemlje-donatori. Njima je u političkom smislu lakše da pomognu simpatičnom zelenom ostrvu nego direktno bankama čije špekulantstvo je dovelo do ovog belaja. Jer, u opasnosti je valuta (a to znači nemački ekvivalent iskonskim strahovima Irske)“.

Libeker nahrihten (Libek): „Jedini koji nemaju čega da se plaše jesu - velike banke. Irska se ugušila kreditima kojima su je pre svega britanske i nemačke banke godinama kljukale. Samo nemačke banke od irskih dužnika sada traže 140 milijardi evra, za koje države evro-zone – čitaj: poreski obveznici – sada daju blanko-pokriće. Sramota je što se tri godine posle izbijanja finansijske krize dobit ponovo privatizuje, a gubici socijalizuju“.

Rajnpfalc (Ludvigshafen): „Mali porezi, pogotovo za preduzeća, doprineli su usponu Irske – o trošku drugih zemalja. Evropljanima je zaista teško objasniti zašto sada treba da pomažu Irskoj koja nema nameru da ozbiljno preispita svoju damping-strategiju u poreskoj politici“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković