Cene benzina su postale nepodnošljive

Poskupljenje benzina od 20 centi, za njega znači da će godišnje morati da potroši najmanje 300 evra više nego inače. Naftni koncerni upozoravaju da je to rezultat mnogih činilaca: od nedavnog talasa hladnoće pa do smanjenih isporuka iranske nafte Evropi. I baš sada je Savezni ured za nadzor tržišne konkurencije rešio da „presliša“ pet velikih naftnih kompanija u Nemačkoj o načinima na koje formiraju cene goriva.

Nemačkim tržištem goriva dominiraju koncerni Aral, Eso, Džet, Šel i Total. Takozvane male, ili kako se ovde zovu: slobodne, benzinske pumpe, moraju da kupuju gorivo od ove “velike petorke”. One se već godinama žale da ta petorka njima gorivo prodaje po skupljoj ceni nego sopstvenim benzinskim pumpama. Samim tim je i cena goriva na benzinskim pumpama malih firmi viša. Iza te konstatacije krije se optužba da veliki koncerni na taj način ubijaju malu konkurenciju – koja drži 13 odsto tržišta. Mali privrednici koji su vlasnici jedne ili dve benzinske pumpe prate cene „velikih“. Jedan takav vlasnik, Zigfrid Cilijaks, kaže. „Sada je 10 i 30 pre podne i to je vreme kada se cena prvi put menja u toku dana. Promene su posebno velike pred vikend i moramo dobro da ih pratimo.”

Jer, iko su nabavili benzin po mnogo višoj ceni od „velikih“, „mali“ moraju i da ga prodaju, pa gledaju da u svakom trenutku budu jevtiniji od njih bar za cent. I to ima značaja: “Vozači sada paze na rast cena i primećuju svaku, pa i najmanju, razliku, i toče benzin tamo gde je najjevtinije.”

"Velikim" preti kazna
Ali, zarada malih benzinskih privrednika je i pored takvih trikova – mala zbog vieoke kupovne cene goriva. Savezni ured za nadzor tržišne konkurencije je sada benzinskim pumpama velikih koncerna poslao upitnike u koje one moraju da upišu kolika im je nabavna, a kolika prodajna cena goriva. To je moglo da se uradi odavno, jer najveći broj žalbi malih benzinskih pumpi protiče još od pre dve godine. Ukoliko se ispostavi da „velika petorka“ svoje gorivo prodaje „malim“ po previsokim cenama, „velikima“ prete visoke kazne. Jer, uništavanjem konkurencije u vidu „malih“ oni sebi oslobađaju prostor da rade šta hoće, nameću nam cene kakve hoće i pravdaju te cene isporukama iranske nafte, kasnim dolaskom proleća, otopljenjem, zahlađenjem i čime još sve ne…

Važno je naglasiti da ovo nije postupak koji ima za cilj da utvrdi da li veliki koncerni međusobno dogovaraju cene; taj postupak je pokrenut prošlog marta i pomenuti Ured je ustanovio da ih - ne dogovaraju. Akcija Ureda nema za cilj ni da dokaže da koncerni „nabijaju“ cene pred uskršnji praznik i raspust jer se tada kupuje više benzine. U stvari, šta god bilo dokazano, to neće imati mnogo značaja za vozače u Nemačkoj – jer oni hoće jevtiniji benzin, a u tome Savezni ured za nadzor tržišne konkurencije još jednom – neće moći da im pomogne.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon