Buš i Bog - neobična veza

Zato ne čudi što religija ima važnu ulogu i u političkom životu. Međutim, ustavom su država i religija razdvojeni. Tu ništa nije promenio ni predsednik Džordž Buš, niti je to hteo, kaže istraživač religije Alan Volf i objašnjava:

Sloboda veroispovesti - pretpostavka religije

„Odvojenost crkve od države u SAD se poštuje i to zbog toga što je od interesa za religiju i ona ima koristi od toga. U Evropi postoje državne religije i one odumiru. U SAD, gde je sloboda veroispovesti državni princip, religija je u usponu. Ukoliko bi nekome uspelo da ukine princip odvojenosti države i crkve to bi bio kraj religija u SAD", kaže Volf.

Predsednik Džordž Buš otkrio je Boga prilično kasno, kada se odrekao alkohola i krenuo putem vrlina. Mnogi smatraju da je on nešto kao verski fanatik, ali Alan Volf se ne slaže sa tim:

„Može biti da Buš uopšte nije tako religiozan kao što mnogi misle. U svakom slučaju nije hrišćanin kako ja to shvatam. U njegovom ponašanju ne vidim ništa od Hristove skrušenosti i miroljubivosti", kaže Volf.

Kreacionizam u ofanzivi

U međuvremenu, evangelisti su, pored Bele kuće, našli još jedno područje aktivnosti – nastoje da promene nastavne planove. Oni pokušavaju da Darvinovo učenje o evoluciji zamene „kreativističkim" pogledom na svet koji i u prirodnim naukama prihvata stvaralačku snagu božanskog bića. Bela kuća za religioznu desnicu više nema strateški značaj. Alan Volf smatra da je u ovoj predizbornoj kampanji postalo jasno da je opao uticaj religiozne desnice u društvu i kaže:

„Smanjuje se broj ljudi kojima je religija najvažnija i koji politiku gledaju kroz sočivo religije. Religiozna desnica je preterala. Njeni najistaknutiji predstavnici tvrde da nemaju kandidata na ovim predsedničkim izborima. I zaista ga nemaju", kaže Alan Volf.