Burek osvaja Njujork | Mozaik | DW | 10.10.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Burek osvaja Njujork

Burek je možda najpoznatija „brza hrana“ na Balkanu. U ostatku sveta, osim u Turskoj, nije previše poznat. Promeniti to stanje – to je životni san jednog Sandžaklije koji je u osvajanje sveta burekom krenuo iz Njujorka.

Njujorški burek

Njujorški burek

„Pred burekom je budućnost“, kaže Hamo Medunjanin, rođeni Sandžaklija dok u maloj bašti svog restorana „Đerdan“ u srcu multietničke četvrti Kvins uživa u toploj njujorškoj večeri i, naravno, svom bureku. S druge strane Ist rivera polako se pale svetla na neboderima Menhetna koja označavaju početak onog drugog, uzbudljivijeg dela dana u gradu koji, kako kažu, nikad ne spava.

Hamo uživa u smiraju dana, deluje opušteno i zadovoljno rezimira još jedan uspešan poslovni dan. No kada tema padne na burek glas mu se uozbilji. Jer za Hamu burek nije samo, u međuvremenu izvrsno uhodan, porodični projekat, nego i vizija: „Mislim da burek ima budućnost u Americi i ne samo u Americi“, kaže preduzetni Sandžaklija. Iako po struci pravnik, do pre dvadesetak godina zaposlen u jednom višegradskom preduzeću, nije ni sanjao da će otploviti u buregdžijske vode. Rat na Balkanu je Hami, rodom iz Plava u Crnoj Gori, kao i milionima drugih u tom delu Evrope, zauvek promenio život.

Burek u krvi

Esma, Selma i Hamo

Esma, Selma i Hamo

Burek u pravničko-ekonomsku porodicu nije pao s neba. Hamin otac Muhamed je nakon izučenog zanata i godina provedenih u Turskoj, 1936. u Peći na Kosovu otvorio prvu buregdžinicu. „Sve ovo ima svoje korene, a taj koren je iz davne 1936. godine. Moj otac je započeo poslastičarski i pekarski zanat u Peći na Kosovu da bi ga završio u Izmiru u Turskoj. Vratio se 1936. u Peć i otvorio restoran i dao mu ime ’Đerdan’.“

Medunjanima je, takoreći, burek u krvi. Trebalo je samo da ga nova životna situacija izvuče u prvi plan. A nova životna situacija dogodila se u devedesetim godinama prošlog veka kada je porodica bila prisiljena da napusti Bosnu i Hercegovinu gde su Hamo i njegova supruga dotada živeli mirno sa sigurnim poslovima pravnika i ekonomistkinje. Mlada porodica je pod dramatičnim okolnostima napustila Sarajevo.

„Od 1992. godine počinje moja izbeglička priča, prvih pet godina mog pakla. U trenutku kada je Sarajevo bilo podeljeno, moja supruga nalazila se u jednom delu, ja u drugom. Ja sam uspeo da izađem, ona je ostala. Tako smo bili odvojeni gotovo dve godine.“

Od pravnika, preko taksiste do buregdžije

Selma Medunjanin na burek-štandu na njujorškom sajmu hrane

Selma Medunjanin na burek-štandu na njujorškom sajmu hrane

Put do Njujorka, gde je već ranije živeo Hamin brat, vodio je preko Nemačke. O vremenu u Nemačkoj Hamo ne želi mnogo da priča, ali zaključuje da je dobro što je Nemačka Bosancima i Hercegovcima pružila utočište. On, međutim, dodaje i da je loše što im nije dala da rade. No ni dolaskom u „obećanu zemlju“ situacija se nije značajno poboljšala. Porodica se u novim okolnostima snalazila kako je znala. Hamo je u početku vodio jednu malu trgovinu, a neko vreme radio je ono što u Njujorku rade mnogi doseljenici kako bi se snašli u prvo vreme – vozio je taksi. Ali, želja za povratkom u domovinu je čitavo vrijeme bila više nego prisutna.

„Ja sam sve nešto radio samo da preživim i da se, kad se sve to tamo završi, vratim natrag. No 1995. je za mene bila prelomna godina. Te godine mi je u domovini umrla majka. I onda sam shvatio da mi tamo više nema povratka, da ja moram nešto ovde da napravim. Ono što sam bio tamo, nisam mogao da budem ovde“, priča Hamo.

I tada se 1997. rodila sudbonosna ideja koja je od pravnika napravila preduzetnika, i to ni manje ni više nego njujorškog „kralja bureka“. Znanje i tradicija bili su tu, trebalo ih je samo pretvoriti u poslovnu ideju.

Ideja da prvi restoran otvori baš u Kvinsu, radničkoj četvrti koja se diči činjenicom da u njoj žive pripadnici preko 150 nacija, nije pala slučajno. Među tih 150 nacija ima i dosta ljudi iz bivše Jugoslavije koji su patili za ukusima rodnog kraja.

„Moja ideja je bila da to ipak stacioniram tamo gde ima našeg naroda. Da imam mušterija koje znaju šta je burek. Sve je postalo veće nakon što sam otvorio prvi restoran u srcu Menhetna.“

U nastavku: Hvalospevi američkih medija