Bundesver markirao cilj – civili stradali

Poslednjih meseci, otkako je Alep vraćen u ruke sirijske vlade, nemački mediji o događajima u Siriji izveštavaju samo sporadično. Vesti o civilnom žrtvama u toj zemlji nalaze put do čitalaca uglavnom kada odgovornost za njihovo stradanje može da se pripiše Rusiji. No, prema izveštaju nevladine organizacije Ervors.org, zapadna koalicija je od septembra 2014. odgovorna za smrt više od 1.400 civila samo u toj zemlji (zajedno sa Irakom za više od 2800 civila). Taj broj je samo „najniža procena", a ta primedba se odnosi i na podatke o broju vazdušnih napada „Anti-IS-koalicije" od avgusta 2014 – ona je izvela 19.327 napada u kojima je bačena i ispaljena 72.771 bomba ili raketa.

Sada se do medija probila vest o tome da je u vazdušnom napadu zapadne Koalicije na jednu školu u Mansuri kod Rake poginulo najmanje 33-oje civila (već u zavisnosti od izvora, navode se brojke između 33 i 420 ljudi), a među žrtvama su i žene i deca. U tom napadu su indirektno učestvovali i nemački izviđački avioni tipa Tornado – oni su zaduženi za obaveštavanje borbene avijacije Koalicije o lokacijama na kojima se nalaze neprijateljski borci. Nemačka vlada je dosad preko svojih portparola o stradanjima civila u vazdušnim napadima zapadne Koalicije govorila kao o „pojedinačnim" slučajevima i „nezgodama", a o ruskim vazdušnim akcijama kao „namernim" i „ciljanim" napadima na civile. No, mimo priče o „dobrim" i „lošim" bombama, sada je svakako potrebno utvrditi odgovornost Bundesvera za stradanja civila u Siriji.

Vlade sve negiraju i umanjuju

Trenutno najviše civila gine u vazdušnim napadima Koalicije u iračkom gradu Mosulu. I to svakodnevno. Samo u martu, ti napadi su tamo odneli oko 1.500 civilnih žrtava, najviše 17. marta u napadu na jednu stambenu četvrt u kojoj su se nalazile izbeglice, i 26. marta, kada je u napadu Koalicije na jednu bolnicu ubijeno 85 civila.

Kada je reč o poslednjem napadu u Mansuri, vojska SAD je do sada saopštila samo da nema indicija da su u njemu pogođeni civili. dodaje se da je bombardovana zgrada u kojoj su se sastali visoki funkcioneri terorističke mreže Al Kaida. Ali, najavljena je i dalja istraga ovog slučaja. Nemačko ministarstvo odbrane „iz razloga tajnosti" nije htelo da potvrdi da je ovaj napad izveden; jedan portparol je izjavio: „O konkretnim podacima i ciljevima se ne izjašnjavamo". On je dodao i da u rutinske zadatke nemačkih Tornada spada i slikanje mogućih ciljeva napada, te da po slikama ne može da se ustanovi koje osobe se nalaze u fotografisanim objektima, kao i da je najviši cilj vojske – zaštita civila.

400.000 mrtvih kasnije – odustajanje od Obaminog cilja?

Čitava priča o ratu u Siriji se nalazi na pragu preokreta jer se po izjavama nekih visokih funkcionera SAD može zaključiti da ta zemlja odustaje od pokušaja svrgavanja sirijskog predsednika Bašara al Asada – i to posle šestogodišnjeg rata koji je zvanično počela 18. avgusta 2011 sa predsednikom Barakom Obamom i u kojem je do kraja 2016. stradalo oko 400.000 ljudi (prema podacima opunomoćenika UN Stafana de Misture). Juče (30.3.) je ministar spoljnih poslova SAD Reks Tilerson u Ankari na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, na pitanje novinara „Treba li Asad da ostane ili da ode" odgovorio: „Mislim da će sirijski narod odlučiti o statusu i dugoročnom statusu predsednika Asada". A ambasadorka SAD u UN, Niki Hejli je, kako Rojters navodi, „pred manjom grupom novinara", rekla: „Biramo naše bitke i kada to pogledamo, mi menjamo prioritete, a naš prioritet nije da još duže ostanemo tamo i da se fokusiramo na zbacivanje Asada".