Bundesver i policija protiv terorizma

DW: Ustav Nemačke ima veoma stroga pravna ograničenja kada je u pitanju angažovanje Bundesvera na teritoriji same Nemačke. Prema Članu 35, vojnici smeju da budu angažovani na teritoriji Nemačke samo u „posebno teškim nesrećama“. Do sada je to bilo samo kada su u pitanju prirodnih katastrofa, a sada Bundesver vrši vežbe zajedno sa policijom za eventualnu zajedničku akciju protiv terorizma. Koliko je to u skladu s Ustavom?

Joahim Viland: Zbog pouka iz istorije, Ustav Nemačke vrlo uzdržano definiše akcije Bundesvera na teritoriji zemlje. To bi u principu trebalo da radi policija. Savezni ustavni sud je 2012. donekle proširio nadležnosti Bundesvera. To znači da neka „posebno teška nesreća“ može da bude i namerno prouzrokovana nesreća – neka koju recimo izazovu teroristi. Međutim, takođe znači i da akcija Bundesvera nije dozvoljena tek kada se nesreća već dogodi, već i pre toga, kako bi se eventualna šteta sprečila. To je jasno proširenje Člana 35. Ustavni sud je i sam procenio da Član 35 nije dovoljno jasan po tom pitanju i onda se odlučilo da bi, pod striktno određenim uslovima, takođe u slučaju namerno izazvanih nesreća, snage Bundesvera mogle da budu angažovane kao podrška policiji.

Da li ćemo onda morati da se naviknemo na to da ćemo na ulici viđati naoružane vojnike?

Ne verujem da ćemo morati da se navikavamo na naoružane vojnike na ulicama. Prepreke su još uvek veoma velike. Ali ako policijske snage, snage savezne policije i granične službe ne budu dovoljne, onda to mora da bude slično katastrofi. Na svu sreću, mi do sada nismo bili svedoci terorističkih napada takvih razmera.

Na osnovu kojih obrazloženja se onda promoviše proširenje Bundesvera?

Ustavni sud je to čisto pravno obrazložio, ali sigurno da je iza toga stajalo sledeće razmišljanje: u nekim stvarima je Bundesver sigurno bolji od policije, na primer kada se radi o nekakvim eksplozivnim zamkama, sličnim onima koje se postavljaju u ratu. Ali tu postoji i doza opasnosti, naime –što više postaje moguće angažovanje Bundesvera na unutrašnjem planu, to bi veća trebalo da ude spremnost da se štedi kod policije i da se kaže: nije potrebno ulagati u naoružavanje policije, kada u slučaju opasnosti možemo da angažujemo Bundesver.

Izgleda da je i Bundesver voljan da brani bezbednost Nemačke rado brani, ne samo „na Hindukušu“, već i u samoj zemlji – na železničkoj stanici, takoreći tu iza ćoška. I to uprkos opterećenja zbog akcija u inostranstvu, kao recimo u Maliju ili u Avganistanu.

I kod Bundesvera, ali i kod političkog rukovodstva postoji očigledna spremnost da se kaže: u ovom slučaju Bundesver može da preuzme zadatak. To je takođe povezano i sa zahtevima za dodatne resurse, dodatna finansijska sredstva. Tu se prepoznaju resorni interesi. Ali oni ne bi smeli da budu povod za delovanje. Tu je odlučujuća ta uzdržanost nemačkog ustava u pogledu intervencija Bundesvera na teritoriji Nemačke.

Prema ispitivanju javnog mnjenja iz avgusta prošle godine, oko dve trećine građana bilo je za to da se, u slučaju terorističkih napada, angažuje Bundesver. Da li to ljudi sumnjaju u sposobnost policije?

Verujem da se radi o osećaju nesigurnosti, u smislu: teror nam preti i mi bismo morali da učinimo sve što je u našoj moći. Uz to se previđa da Bundesver nije u situaciji da izvršava zadatke policije. Policija ima potpuno drugi zadatak i potpuno drugačiju obuku od pripadnika Bundesvera. Jer, Bundesver je obučavan za intervencije u slučaju rata, a to narod često previđa. Na kraju prevagne strah od terorističkih napada – a strah je retko dobar savetodavac.

Joahim Viland je profesor javnog prava i rektor Univerziteta u Špajeru. Ranije je bio i naučni saradnik u Saveznom ustavnom sudu Nemačke.