Bundesver dobija "drugačiju ulogu" u Avganistanu?

Da li je prodaja državnog naftnog koncerna Srbije NIS-a cena za podršku oko Kosova od strane Rusije…Noje Ciriher Cajtung piše o ponudi ruskog monopoliste Gazproma za kupovinu NIS-a sa čime je povezan i izbor buduće rute za gasovod iz Rusije prema Evropi. List razmatra mnogo opcija i sfera uticaja u toj igri. Od predstojećeg sastanka Putin Koštunica u Sofiji, prednosti koje bi Srbija imala ukoliko bude tranzitna zemlja gasovoda i razmišljanja srpskog ministra privrede da ruska ponuda i nije tako veličanstvena.

NIS koncern je vredan dve milijarde Era. Prodaja bez raspisivanja tendera ne dolazi u obzir. Evropske firme takodje pokazuju ozbiljno interesovanje. Nepotvrdjene vesti iz Beograda ukazuju na povećanje ruske ponude, ali bez konkretnih navoda cifara, čitamo u Noje Ciriher Cajtungu.

Bundesver planira slanje trupa za brza dejstva u Avganistan; o čemu izdvajamo natpise u Siddojče Cajtungu, Frnakufrter Algemajne i Špigel onlajn koji se bavi svadjom u Nato oko strategije u Avganistanu.

Siddojče Cajtung navodi da ministarstvo odbrane u Berlinu razmatra upit komante Nato o slanju napadačkih trupa na sever Avganistana. Trupe u sastavu od oko 240 ljudi treba da zamene norveške jedinice stacionirane na Severo-zapadu Avganistana. Da će Norvežani biti povučeni sredinom januara, davno je bilo poznato. O postojećem upitu Nato javnost je saznala iz jednog intervjua sa Rajnoldom Arnoldom stručnjakom za pitanja odbrane iz redova Socijaldemokrata (SPD). Arnold je naime već više puta ukazivao da će Bundesver morati da se pripremi za snažnije učešće u robustnim akcijama u Avganistanu.

Frankfurter Algemajne Cajtung na prvoj strani piše o većem broju borbenih akcija za Bundesver u Avganistanu i učešću u mogućem lovu na teroriste.Citat: «Zbog ovih zadataka, moguće i zbog većeg broja akcija ustanika na Severu, u Bundesveru će se takodje razmisliti o upotrebi tenkova u akcijama.»

Špigelonlajn se bavi sporom oko NATO strategije u Avganistanu. Američki ministar odbrane Gejts otvoreno sumnja u nivo sposobnosti za akcije evropskih trupa. Po njemu, evropski saveznici nisu dorasli za borbu protiv radikalno – islamskih terorista. Nakon najnovije izjave Gejtsa procep u okviru Zapadne vojne alijanse može postati dublji. «Najveći broj evropskih trupa, Nato –trupa nije obučen za borbu sa pobunjenicima.Generalni sekretar Nato Jap de Hop Shefer odbacio je Gejtsove navode i potvrdio da je Nato dorastao svojim zadatcima.

Druga tema je seoba Nokie na Istok Evrope. Tagescajtung iz Berlnina bavi se uslovima rada u Istočnoj Evropi i postavlja pitanje: Znači li to da EU treba da se oprosti od cilja izjednačavanja životnih uslova u svim članicama EU, što bi imalo posledice po radne uslove i plate u Rumuniji koji bi zadugo ostali mizerni. To bi bilo fatalno po celu EU, ne samo zbog moralnih razloga već i zbog socijalne perspektive. U zajedničkom tržištu preduzeća se sele tamo gde su nadnice najniže a dodatni troškovi proizvodnje mali. Znači da je u interesu Nemačkih sindikata i političara da se u Istočnoj Evropi što je brže moguće privreda razvije, i to uz pomoć evropskih subvencija.

Premijeru Severne Rajne Vestfalije Ritgersu političaru CDU, uspelo je da u dobrom Socijal-demokratskom maniru u debati oko zatvaranja pogona Nokie u Bohumu, da kao glavni problem nametne pitanje državnih subvencija. Ritgers je u pravu. Ono što se dešava zaposlenima u Bohumu i u Rurskoj oblasti teško je podneti. Da li je firma Nokia neka vrsta kapitalističkog pljačkaša koja krstari Evropom ubira novac i za sobom ostavlja pustoš? Odgovor nije jednostavan. Jer iako se glasno sumnja, Nokia se očigledno držala pravila igre. Oni koji proizvodjačima mobilnih telefona odobrava subvencije morao bi da zna u šta se upustio. Već dugo je jasno da proizvodnja mobilnih u Nemčkoj nema budućnost.

Siddojče Cajtung se bavi i planovima Majkrosofta. Špijun za radnim stolom je novi kompjuter koji treba da nadgleda zaposlene. Krajem prošle godine Američki patentni ured je otvorio dokument pod brojem 20073000174 sa opisima «jedinstvenog sistema nadgledanja» Kompjuter je tako osmišljen da treba da razume šta njegov korisnik namerava da uradi. Polemika je žestoka o softverskih pitanja i morala. Britanski «Tajms» je naveo da se radi o «Big Brother – Software.»