Bundestag za početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom | Evropa | DW | 27.09.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Aktuelno

Bundestag za početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom

Nemački Bundestag otvorio je put za početak pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom. O tome će lideri EU raspravljati sredinom oktobra, a da li će biti dato zeleno svetlo, to sada zavisi pre svega od Francuske.

Odluka o odobravanju početka pregovora Evropske unije sa Severnom Makedonijom i Albanijom izazvala je povremeno žustru raspravu među poslanicima u nemačkom Bundestagu. Ta rasprava okončana je glasanjem na kojem je ogromna većina bila za – 476 poslanika. Protiv su bila 122 protiv, a 16 uzdržanih.

Zagovornici predloga da se otpočnu pregovori, poslanici vladajućih Demohrišćana (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD) pozdravili su napredak Skoplja, pri čemu su u više navrata isticali Sporazum iz Prespe sa Grčkom i reformski program vlade u Severne Makedonije.

Poslanik SPD-a Josip Juratović, koji je inače svojim obraćanjem i otvorio raspravu, izjavio je nakon glasanja za DW da se „veoma raduje“ zbog uspeha Severne Makedonije. „Svi smo se složili da se Severna Makedonija više ne mora žrtvovati. Mislim da je ta zemlja uradila mnogo u poslednjih godinu, dve dana, i naše simpatije su tu apsolutno na njenoj strani“, rekao Juratović.

„Srce Evrope“

Što se tiče dokumenta u kojem se navodi da će Bundestag pratiti ispunjavanje kriterijuma, Juratović objašnjava da to nisu nikakvi uslovi, i da je isto to navedeno i u dokumentu prilikom glasanja za početak pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom.

„Čestitamo na postignutom i hvala svim demokratskim snagama u Severnoj Makedoniji koje su omogućile da se ovo desi“, rekao je Juratović.

Josip Juratović (SPD)

Josip Juratović (SPD): Čestitamo na postignutom

Poslanik CDU Peter Bejer, ocenio je da se odobravanjem početka pregovora šalje poruka nade svim mladim ljudima u obema državama. „Drugi signal jeste onaj upućen trećim zemljama, poput Turske, Rusije, Kine ili Saudijske Arabije, koje ne žele približavanje Evropskoj uniji. (...) Ovaj region je u srcu Evrope i u našem je velikom interesu da takve snažne signale pošaljemo Zapadnom Balkanu“, rekao je Bejer.

Manuel Zaracin, predstavnik Zelenih, kritikovao je vladu tokom diskusije zbog postavljanja dodatnih uslova Albaniji. „Obe države su ispunile kriterijume Ebvropske unije i ona sada mora da ispuni svoje obećanje. Severna Makedonija je sporazumom s Grčkom ispisala istoriju. Neće biti dobro ako pregovore odložimo. Mi imamo obavezu da obe države tretiramo pošteno, a naša neodlučnost škodi perspektivi regiona“, rekao je Zaracin.

AfD i Levica protiv

Liberali (FPD) su najavili da će podržati određivanje datuma za početak pregovora sa Severnom Makedonijom, ali su i zahtevali da se pitanje Albanije vrati na dnevni red parlamenta tek nakon što Tirana ispuni dodatne uslove. Njihov predlog je odbijen.

Poslanici Alternative za Nemačku (AfD) isticali su da je približavanje Severne Makedonije i Albanije Evropskoj uniji za njih neprihvatljivo, a to su kasnije pokazali i prilikom glasanja. Zigbert Droze iz te populističke stranke zato je predlagao da im se dodeli status „privilegovanog partnerstva“.

Zigbert Droze (AfD)

Zigbert Droze (AfD): Čemu ova žurba?

„Čemu ova žurba. (...) Evropska unija uči na svojim greškama i te dve zemlje moraju najpre da ispune kriterijume iz Kopenhagena. Dalji kriterijum bio bi institucionalna stabilnost, a to nije slučaj, pre svega u Albaniji gde opozicija bojkotuje parlament“, rekao je Droze.

I poslanici Levice, stranke bivših istočnonemačkih komunista, takođe su bili protiv, navodeći niz ideoloških razloga: od ulaska zapadnih koncerna u balkanske države, do nedostatka ekonomskih i socijalnih kriterijuma u pregovorima sa EU. Na kraju svog govora, Andrej Hunko, poslanik Levice, poručio je da bi balkanske zemlje trebalo ostaviti da grade bolje odnose sa Rusijom.

Šta će reći Francuska?

Odlukom Bundestaga otvara se put za početak pregovora. O tome će 15. oktobra najpre raspravljati ministri spoljnih poslova zemalja-članica EU, a potom i lideri Unije na samitu koji se održava 17. oktobra. Da li će tamo takođe biti dato zeleno svetlo, zavisi pre svega od Francuske, ali i od Holandije i Danske, najvećih kritičara odluke o početku pregovora. Francuski predsednik Emanuel Makron već dugo insistira na tome da se najpre EU sama reformiše, pre nego što prihvati nove članice.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android