Bundestag, protesti i „pandemijska kočnica za nuždu“ | Politika | DW | 22.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Bundestag, protesti i „pandemijska kočnica za nuždu“

Protesti na ulicama Berlina, strah policije od juriša demonstranata na zgradu Bundestaga koji je upravo donosio strože mere protiv korone. Od sada je u Nemačkoj moguć i policijski čas, mera koja je i dalje sporna.

Sreda 21. april opet bio jedan od onih dana u Berlinu kada je napetost bukvalno mogla da se „seče makazama“. Bundestag je odlučivao o promeni Zakona o zaštiti od zaraza koji bi, bar do kraja juna, saveznoj vladi trebalo da omogući uvođenje strožih mera.

-pročitajte još: Centralizam je pogrešan lek za koronu

Istovremeno, protivnici tih mera, tzv. Kverdenkeri (u slobodnom prevodu: oni koji razmišljaju van zadatih okvira) protestovali su po čitavom gradu, a neki ekstremni delovi ovog pokreta najavili su i juriš na zgradu Rajhstaga u kojoj zaseda nemački parlament, Bundestag. Policija je od ranog jutra postavljala barikade kako bi sprečila da se ponovo scene iz avgusta prošle godine kada su ekstremisti gotovo prodrli u zgradu parlamenta.

Blokirani prilazi Rajhstagu još od ranog jutra

Blokirani prilazi Rajhstagu još od ranog jutra

„Nacionalna dimenzija“

Nervoza na ulicama nije se osećala u zgradi parlamenta, ali je oko 11 započela žučna rasprava o pooštravanju dosadašnjih mera u borbi protiv pandemije korona-virusa. Reč je o tzv. „saveznoj kočnici u slučaju nužde“, dakle o merama koje bi mogla da uvodi savezna vlada u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije.

Konkretno, radi o promenama Zakona o zaštiti građana od zaraza u slučaju „epidemiološke situacije nacionalnih dimenzija“. Vlada je zakonske promene donela prošle nedelje, sada bi po ubrzanom postupku, a zakon bi trebalo da prođe parlamentarnu proceduru: u sredu Bundestag, a u četvrtak dom saveznih pokrajina, Bundesrat.

Desno populistička, opoziciona Alternativa za Nemačku (AfD) je već tokom rasprave o dnevnom redu povisila ton. Ali ni ostali opozicioni poslanici nisu sedeli mirno. Kritika se na početku usredsredila na poslanike AfD koji, za razliku od predstavnika drugih stranaka, ne nose maske dok sede na svojim mestima u parlamentu. Mnogi smatraju da je AfD-u pre mesto napolju sa demonstrantima nego u parlamentu.

I neki od poslanika AfD govorili su pred demonstrantima (na fotografiji Hansjerg Miler)

I neki od poslanika AfD govorili su pred demonstrantima (na fotografiji Hansjerg Miler)

Tokom rasprave o samom zakonu, najpoznatiji političar koji se javio za reč bio je Olaf Šolc, vicekancelar i kandidat Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) za kancelara. On je branio promene zakona iza kojih stoji i njegova stranka kao manji koalicioni partner u vladi Angele Merkel i ukazao da su promene zakona koje saveznoj vladi daju velika ovlašćenja ionako vremenski ograničene do kraja juna.

Sama kancelarka se tokom rasprave nije javila za reč, kao ni nova kandidatkinja za kancelara Zelenih Analena Berbok. Novopečeni kandidat Unije CDU/CSU Armin Lašet, pošto je premijer Severne Rajne Vestfalije, i ne sedi u Bundestagu.

Teška situacija

Zato je njegov bliski politički partner i ministar zdravlja Jens Špan upozorio na težinu epidemiološke situacije u Nemačkoj. „Situacija je veoma, veoma ozbiljna. Trenutno više od 5.000 pacijenata zaraženih korona-virusom leži na odeljenjima intenzivne nege. Pacijenti su sve mlađi i mlađi“, upozorio je Špan.

Zakonske promene omogućavaju jedinstveno uvođenje mera na području čitave zemlje ukoliko je incidenciji viš od 100. U te mere spada i policijski čas između 22:00 i 5:00, zatvaranje škola, ograničavanje rada maloprodaje, ograničenja kontakata. I Špan je naglasio da mere važe samo do kraja juna. Do tada se nada da će bar trećina građana Nemačke biti vakcinisana.

Situacija je ozbiljna, upozorio je ministar zdravlja Jens Špan

Situacija je ozbiljna, upozorio je ministar zdravlja Jens Špan

Nakon toga rasprava je ponovno postala agresivnija. Poslanici AfD služe se agresivnim tonom, a prednjači Mario Mieruh. On doduše bivši AfD-ovac, a kaže da bi svakome ko glasa za tu promenu zakona „trebalo da otpadne ruka“.

Također opozicioni liberali (FDP) su bili nešto blaži. Zapretili su da će protiv promene zakona, posebno protiv dela koji se odnosi na policijski čas, podići tužbu pred Ustavnim sudom.

Najranije u subotu

Na kraju su za zakonske promene glasali samo poslanici vladajuće koalicije, njih 342. Kompletna opozicija, s izuzetkom Zelenih koji su se uzdržali, glasala je protiv. Ako promene prođu Bundesrat, zakon bi, nakon provere ustavnosti, trebalo da potpiše predsednik Frank-Valter Štajnmajer. Teoretski, zakon bi mogao da stupi na snagu u subotu 24. aprila.

Za to vreme, van zgrade parlamenta i dalje je bilo napeto: helikopteri su kružili iznad centra Berlina. U međuvremenu je policija sve proteste zbog nepridržavanja mera razmaka i nošenja maski – prekinula.

Jedna biciklistkinja koja želi da prođe blokiranom ulicom do svog radnog mesta objašnjava policajcu: „Radim u bolnici Šarite“. Ali policajac ostaje uporan. U centru Berlina i dalje vlada opsadno stanje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Reklama