Bugarska između Moskve i Brisela | Politika | DW | 26.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bugarska između Moskve i Brisela

Aneksija Krima duboko je podelila bugarsko društvo. Raspoloženje varira od simpatija za Rusiju, do strahova od Putinove težnje ka širenju moći. Sa simpatijama za Rusiju se udružilo i razočaranje Evropskom unijom.

Zbog pisma, religije i istorije, mnogi Bugari osećaju simpatije prema Rusima. Istovremeno se bude i strahovi da bi Moskva ponovo mogla da pokuša da uvuče Bugarsku u svoju geopolitičku sferu moći. Ima jedna poznata ruska poslovica: „Kokoš nije ptica, a Bugarska nije inostranstvo“. Ta zemlja sa površinom od 111.000 kvadratnih kilometara i 7,3 miliona stanovnika, doduše, nema zajedničku granicu sa Rusijom, ali ima duge i komplikovane odnose sa „velikim bratom“.

Rusija – oslobodila ili okupator?

Konfrontacija „rusofila“ i „rusofoba“, koja u Bugarskoj ima dugu istoriju, upravo je dobila novi podsticaj. U zvaničnoj bugarskoj istoriji, Rusija važi kao „oslobodilac od turskog jarma“, jer je bugarska država uspostavljena posle rusko-turskog rata 1877/78 godine. Istoričar Plamen Cvetkov u tome vidi čist propagandni kliše koji se u udžbenicima iz istorije i medijima nekritički prenosi: „Većina Bugara uopšte ne zna da Mirovni ugovor iz 1878. nije bio nikakvo oslobođenje. Naprotiv: on je zapečatio trajnu rusku vojnu okupaciju Bugarske i poslužio sprovođenju ruskih interesa na Bosforu.“

Bulgarien Shipka Kirche

Ruska crkva u Sofiji

Oslobođenje ili okupacija? – Oko toga je bugarska javnost još uvek duboko podeljena. Isto tako su kontroverzne i procene najnovijih događaja na Krimu, konstatuje istraživač javnog mnjenja Parvan Simeonov: „Postavili smo pitanje: koje snage u Ukrajini podržavate? Proevropske ili proruske? Četrdeset tri odsto ispitanih je bilo neodlučno, 30 procenata je bilo za okretanje Ukrajine EU, a 27 odsto za okretanje Rusiji“.

Podrška razočaranih građana EU Putinu

Bugarska je članica Evropske unije i zvanično je na poziciji EU kada je reč o Ukrajini, ali je ta zemlja istovremeno vrlo zavisna od ruskih isporuka energenata, a u njenoj vladi dominiraju socijalisti koji su tradicionalno u prijateljskim odnosima sa Rusijom. Bila da je tiha ili glasna, podrška Putinovoj politici nema samo istorijske ili energetskopolitičke korene. Mnogi građani najsiromašnije zemlje EU su razočarani članstvom u toj organizaciji i sa određenim zadovoljstvom posmatraju novo ledeno doba između Kremlja i EU. Antievropsko raspoloženje u Bugarskoj se naprosto udružilo sa rusofilijom, prenosi ruski politikolog Danijel Smilov: „Osećaj blizine sa Rusijom sam po sebi nije ništa loše. Doduše, iznenađuje to što Putinov režim ne podržavaju samo socijalisti, već i bugarski nacionalpopulisti.“

Politički identiteti nisu učvršćeni

Parvan Simeonov

Parvan Simeonov: Stara konfrontacija Istoka i Zapad u Bugarskoj još nije prevaziđena

Trenutni odnosi na bugarskoj političkoj sceni su zaista neobični. Socijalisti, bugarski nacionalisti, ali i ubeđeni antievropljani i antiamerikanci, zajednički se zalažu za Vladimira Putina i njegovu politiku, iako ta politika ugrožava bezbednost Bugarske i ima malo toga sa levičarskim idejama. Kulturolog prof. Ivajlo Dičev smatra to dokazom da većina Bugara nema učvršćen politički identitet: „Bugarski rusofili vide sebe kao levičare, ali istovremeno podržavaju imperiju koja je 200 godina razbijala revolucije i pokrete za nacionalno oslobođenje. Dakle, kao desno orijentisani u Bugarskoj važe oni koji grde Rusiju, a kao levo orijentisani - oni koji je podržavaju. To je idiotski.“

I istraživač javnog mnjenja Parvan Simeonov smatra da podela na „levicu“ i „desnicu“ u današnjoj Bugarskoj postaje zbunjujuća čim počne da se govori o Rusiji: „Stara konfrontacija Istoka i Zapad u Bugarskoj očigledno još nije prevaziđena...“

Ruska politika – opasna za Bugarsku

Proevropski glasovi koji kritikuju Rusiju tvrde da Moskva već decenijama tretira Bugarsku kao eksklavu, i ponovo uočavaju neke opasne tendencije. Oni strahuju da bi sada mogle da ožive stare veze iz bivšeg Istočnog bloka, pri čemu hiljade ruskih građana poseduju nekretnine u Bugarskoj, a ruski lobisti su vrlo aktivni u bugarskoj privredi. Prema njihovom mišljenju, članstvo Bugarske u NATO i EU je jedino pouzdano sidrište u toj situaciji.

Ivajlo Ditchev

Prof. Ivajlo Dičev: Većina Bugara nema učvršćen politički identitet

Politikolog Danijel Smilov smatra da bugarski socijalisti razgovaraju različitim jezicima sa Briselom i Moskvom kada je reč o Ukrajini. A za Plamena Cvetkova stvar je jasna: „Socijalisti su samo preuzeli svoju staru ulogu trojanskog konja Rusije u Bugarskoj i EU.“

Drugi put posle političkog zaokreta iz 1989. i 1990. Bugarska je rastrzana između Zapada i Istoka, između Brisela i Rusije. Nekada su nade građana bile usmerene u EU, a danas su mnogi Bugari razočarani. Da li bi njihova zemlja ponovo mogla da potpadne pod sferu uticaja Moskve? Teško, smatraju posmatrači. No, antievropsko raspoloženje je osetno i to će se jasno pokazati i na izborima za Evropski parlament u maju.

Autor: Aleksander Andrejev
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM