Bućkuriš iz Vašingtona | Izbor iz štampe | DW | 07.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Bućkuriš iz Vašingtona

"Temeljne razlike između Kosova i Srbije u dve protekle decenije važile su kao nerešive sve dok nije došao Donald Tramp da ih takođe ne reši, ali uz pompu", piše nemačka štampa o dogovoru iz Vašingtona.

"Niko ne brani Srbe odlučnije i hrabrije od njihovog predsednika Aleksandra Vučića - od opasnosti koje im uopšte ne prete", piše Frankfurter algemajne cajtung o ishodu sastanka u Vašingtonu. "Uoči njega su srpski mediji naklonjeni vlastima stvarali utisak da Tramp i njegov pregovarač RIčard Grenel, donedavno američki ambasador u Nemačkoj, planiraju da u Vašingtonu Vučića izlože bezmalo neljudskom pritisku da prizna nezavisnost Kosova."

"Ali to Vučić nikako neće učiniti, govorili su u preventivnom junaštvu Vučić i njemu naklonjeni medijski krajolik", dodaje novinar Mihael Martens u uglednom nemačkom listu. "Tako je i bilo. Vučić se u Vašingtonu postojano branio od zahteva koji mu nije ozbiljno ni postavljen."

"Teško je naći zajednički imenilac onome što jeste potpisano u Vašingtonu jer se radi o šarenom bućkurišu pisama o namerama", piše Martens. Navodeći da je Tramp dogovor hvalio kao "istorijski", novinar ocenjuje da je najviše pažnje izazvalo obavezivanje Srbije da prebaci ambasadu u Jerusalim, te međudobno priznanje Kosova i Izraela.

Navodeći da diplomatski odnosi sa Izraelom teško da imaju veze sa "ekonomskom normalizacijom" između Srbije i Kosova, Frankfurter algemajne piše da se "Grenelov rukopis vidi i u jednoj drugoj tački sporazuma: Tu se Srbija i Kosovo obavezuju da u 69 država u kojima je homoseksualnost kažnjiva utiču na dekriminalizaciju ove orijentacije."

"Koliko god to bilo pohvalno, i ovde se postavlja pitanje kakve veze ima angažman dve balkanske države protiv kriminalizacije homoseksualnosti po belom svetu sa njihovim ekonomskim zbližavanjem i posebno Grenelovim samoproklamovanim glavnim ciljem da se u regionu stvaraju radna mesta", pita se Martens.

Slično novinar navodi i za tačku koja se tiče proglašenja Hezbolaha terorističkom organizacijom i "potpisanom namerom da se (neimenovani, ali naravno ciljani) kineski koncern Huavej isključi iz izgradnje 5G mreže u Srbiji i na Kosovu".

"Ekonomske tačke su takođe pobrojane, ali one mahom sadrže već poznato. Najznačajniji je deo o pristupu regionalne privrede američkim finansijskim instrumentima. Nikako nova nije privrženost dovršetku autoputa koji bi povezao Beograd i Prištinu, gde ionako fale samo neke deonice. Namera da se načini studija izvodljivosti o zajedničkom korišćenju vode jednog jezera na severu Kosova teško da je istorijski pomak", dodaje list:

"Uopšte, ono što je u Vašingtonu dogovoreno ili najavljeno, u mnogim tačkama deluje kao preliv na Briselski sporazuma koji su Beograd i Priština zaključili 2013. godine pod nadzorom EU."

Navodeći da je Grenel promovisao dogovor kao "enormni korak ka dugoročnom rešenju" istorijskog konflikta, novinar Martens za kraj ocenjuje: "U tome je tačno da su temeljne razlike između Kosova i Srbije u dve protekle decenije važile kao nerešive sve dok nije došao Donald Tramp da ih takođe ne reši, ali uz pompu."

Minhenski Zidojče cajtung piše da je "u najnovijem spoljnopolitičkom poduhvatu Donald Tramp povezao dva konfliktna regiona koji su i svaki za sebe bili dovoljno komplikovani: Balkan i Bliski istok."

List navodi da, osim SAD i Gvatemale, nijedna zemlja sveta do sada nije prebacila ambasadu u Jerusalim, ne priznajući tako taj grad kao prestonicu Izraela sve dok se ne reši konflikt sa Palestincima koji Istočni Jerusalim takođe žele za svoju prestonicu. "Srbija i Kosovo bi dakle bili države broj tri i broj četiri."

"Doduše, srpski predsednik je delovao zbunjeno ovom odlukom. U videu iz Bele kuće koji su pogledali milioni ljudi može se videti kako Vučić nervozno lista papire pred sobom nakon što je Tramp najavio premeštanje ambasade. Vučić, koji želi da vodi Srbiju u EU, zna da ovime krši smernice EU. Ipak, on je poznat po lutajućoj politici gde se katkad oslanja na Brisel, a katkad na Vašington, Moskvu ili Peking", navodi Zidojče.

"Istina, jedna vratanca su ipak još otškrinuta. Jer Srbija najpre u Jerusalimu treba da otvori samo ekonomsko predstavništvo. Ambasada bi trebalo da se prebaci sredinom iduće godine. Do tada bi Tramp mogao da izgubi izbore, a Vučić da povuče odluku ukazujući na otpore u EU."

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android