Buš ponovo pod pritiskom

Rok bi trebalo da počne sa odbrojavanjem 120 dana nakon usvajanja budžeta za ministarstvo odbrane 2008 godine, o kojem se u Senatu trenutno vodi rasprava. Prema tom predlogu, većina trupa vratila bi se kući do 1. maja naredne godine.

Prvi pokušaj da se predsednik Buš natera da prihvati povlačenje američkih trupa iz Iraka propao je početkom godine zbog velikog otpora republikanskih kongresmena. Iako se u međuvremenu više repubikanaca distanciralo od politike američkog predsednika, ni ta činjenica nije uspela preterano da ga impresionira. Za vreme govora u Klivlendu, u saveznoj državi Ohajo, Buš je zamolio za još malo strpljenja.

«Ovo je tek početak. Dodatne trupe tamo su tek nekoliko sedmica i faktički su na početku misije. I sada neko u Vašingtonu želi da se to zaustavi? Mislim da bi Kongres glavnokomandujućem generalu Petreusu trebalo da da vremena i na jesen proceni stanje pre nego što se donesu odluke».

Ali šta ako i sredinom septembra ne bude bilo pozitivnog izveštaja, što mnogi i očekuju? Čak i tada povlačenje ne dolazi u obzir:

«Šta će reći Iranci ako na izazov ekstremista odgovorimo kapitulacijom? Time bi Al Kaidi olakšali vrbovanje novih članova i prikupljanje novca. Ako ne uspemo u Iraku, to bi imalo ozbiljne posledice za našu decu».

Ali ne gube samo demokrate strpljenje, kao Nancy Pelosi, predsedica zastupničkog doma Američkog kongresa. Ona kaže: i Amerikancima je dosta rata.

«Oni žele da to prestane i da se vojnici vrate kući. Oni znaju da je naša politika u Iraku promašena».

Malo više biranim rečima, ali ipak ne manje bolnim za američkog predsednika senator Bušove republikanske partije Lamar Aleksander o temi se izjasnio ovako:

«Predsedniku je potrebna nova strategija. Strategija može da funkcioniše samo ako postoji podrška u narodu i kongresu. Usput rečeno: više trupa, nije nikakva strategija. Mi moramo da prestanemo da se borimo i umesto toga da što pre opremimo i obučimo iračke vojnike».

Takva nova strategija još nije na vidiku. Ali najkasnije do nedelje Buš mora Kongresu da podnese međuizveštaj o stanju u Iraku. Kao reakcija, očekuje se još više nemira, takođe i među republikancima. Pritisak na predsednika stalno raste. Posmatrači se više ne pitaju da li, nego, kada će taj pritisak dovesti barem do delimičnog povlačenja iz Iraka.