„Britanske vrednosti“ za đake-muslimane

Pre par meseci pročulo se da islamisti u Engleskoj razmatraju preuzimanje državnih škola u Birmingemu, sa ciljem da njihov nastavni plan i program okrenu „islamskim principima“. Navodno je ideju zagovarala grupa religioznih konzervativaca, infiltriranih u organe vlasti. Njihova namera je da se izvrši pritisak na nadležne institucije, ne bi li se omogućila segregacija dečaka i devojčica i uvela obavezna molitva.

Školski inspektori odmah su se uzbunili i uputili u 21-nu školu, u tom delu Velike Britanije. Ispostavilo se da je u pet škola neophodno uvođenje „specijalnih mera“, zbog „lošeg rejtinga“. Vlada je objavila izveštaj koji je potpisao Piter Klark, nekadašnji šef Metropolitan policije u odeljenju za borbu protiv terorizma.

Dokazi koji bi potvrdili teze da u školama postoji pretnja od nasilnog ekstremizma, nisu pronađeni, ali je utvrđeno da „postoje ljudi na uticajnim funkcijama, koji podržavaju, promovišu ili ne čine ništa da se suprotstave pretnjama“.

Odmah po objavljivanju Klarkovog izveštaja, vlada je odlučila da uvede nova pravila. I državne i nezavisne školske ustanove ubuduće će imati obavezu da „promovišu britanske vrednosti“. Nadležni u Ministarstvu obrazovanja tvrde da je cilj tih mera da se obezbedi promocija „tolerancije i poštovanje svih kultura i vera“.

Oglasila se i nova državna sekretarka za obrazovanje Niki Morgan, rekavši da su nove mere uvedene da bi se sprečila promocija ekstremnih stavova – i to u jaslicama. Mnogi su se, nakon dodatnog obrazloženja nadležnih, našli u čudu. Pa, u jaslicama borave deca uzrasta dve do tri godine!

Trojanski konj

Kontroverze nastale nakon skandala nazvanog „Trojanski konj“, otvorile su diskusiju o argumentima koji su poslužili za uvođenje krajnje nejasnih pravila. Uz to, nadležni idu i korak dalje, najavljujući mogućnost uvođenja istih mera u škole širom zemlje – posebno u onim delovima u kojima su uticajne i druge zajednice, pre svega islamske.

Muslimanska zajednica u Engleskoj negoduje. „Takvim merama možete dovesti do izolacije i otuđivanja zajednice“, tvrdi dr Imran Avan, kriminolog i profesor Univerziteta u Birmingemu. „Ljudi se osećaju izopšteni i marginalizovani i zbog toga se povlače u svojevrsni balon, jer su okarakterisani kao pripadnici sumnjive zajednice.“

Žitelji Birmingema, naročito u prigradskim naseljima, kažu da se osećaju kao žrtve lova na veštice. U većinu škola pomenutih u izveštaju idu i deca iz muslimanskih porodica – čak ih je više od 90 odsto. Na pitanje zašto je u nastavu uključena i veronauka, odgovor najčešće glasi: da bi uspeh đaka bio bolji.

Većina britanskih medija uključila se u diskusiju, neretko provocirajući muslimansku zajednicu. Magazin „Spectator“ objavio je karikaturu na kojoj jednog dete drži Kuran i mač u ruci, sa potpisom: „Naučen da mrzi“.

Sprema se novo leglo?

Većina analitičara smatra da je bilo pogrešno zagovarati istragu koja će utvrditi da li se u školama obrazuju budući teroristi. Uprkos tome, objavljeno je više izveštaja koji nagoveštavaju održavanje nastave sa „uskim pogledom na svet“, koje bi u budućnosti moglo dovesti do radikalizacije.

Pitanje radikalizacije mladih muslimana postalo je aktuelno od kada je postalo jasno da se u jedinicama „Islamske države“ nalazi i značajan broj britanskih državljana koje se bore na strani terorista u Siriji i Iraku. Ipak, u takvim okolnostima postoji opasnost od uopštenog gledanja na islamsku zajednicu, što za sobom povlači ozbiljne posledice. Većinu muslimana provocira stav većine koja veruje da su svi muslimani teroristi.

„U religiji postoje tendencije koje se mogu okarakterisati kao konzervativne ili ekstremne. To su dve različite stvari“, kaže Šabana Mahmud, poslanica laburista. „Poistovećivanje ljudi, one koji su na meti takvih kritika navodi na razmišljanje o tome ko su zapravo, i gde je njihovo mesto u sopstvenoj zemlji. Meni se čini da je to prilično opasno za sve.“

Nepromišljene mere nadležnih institucija dovode do istog problema kao „usko gledanje na svet“, koji u spornim školama navodno postoji. „Deca gledaju vesti i znaju šta se dešava u Siriji. Oni vide da je to ekstremno i da je to terorizam“, tvrdi Šabina Bano, šefica Udruženja roditelja na akademiji Oldnou (školi koja je takođe uvučena u skandal „Trojanski konj“).

„Oni pokušavaju da pronađu vezu. Ali šta mi imamo s njima? Seca ovde idu u školu. Kada se naruši poverenje, etiketiraju se deca. Reči kao terorizam, radikalizacija, pominju se uz decu, a to je isto kao da im je vlada poručila: 'Idite na Gugl i pogledajte šta znači termin radikalizacija'“, kaže Bano.

„Britanske vrednosti“?

Nove smernice britanske vlade sada na prvom mestu imaju stavku „promocija britanskih vrednosti“. Program „prevencije nasilnog terorizma“ već postoji i u njemu se uzduž i popreko ukazuje na sve aspekte problema. Ali dodavanje pojma „britanske vrednosti“ iznenadila je mnoge nastavnike koji smatraju da se s tim novim smernicama požurilo i to bez ikakvih konsultacija za učiteljima.

Malkolm Troub je zamenik generalnog sekretara Asocijacije školskih i fakultetskih lidera. On upozorava da zbog brzopletog uvođenja novih mera preti opasnost od „preterane regulacije“ i „refleksnog odgovora“. Njegova organizacija oglasila se saopštenjem u kojem se, pored ostalog, navodi: „Nadležni će sigurno reći da ne postoji namera da se rasprava guši, ali nadležni ne bi smeli da imaju moć da tako nešto urade. Državni sekretar ne može da veže ruke podređenima i kada se ukaže prilika za demonstraciju moći, da se ona brže-bolje i upotrebi u prvobitne svrhe.“

Mogućnosti zloupotrebe tih mera prilično su velike. „Ono što je rečeno ima veliki uticaj“, kaže Avan. „Muslimanske zajednice kažu: objasnite nam šta su 'britanske vrednosti'. Oni imaju pasoše i sva ostala dokumenta, doprinose ovoj državi, poslu koji rade. Kakva je još provera lojalnosti potrebna?“