Brisel: Traži se granica Hrvatske i BiH

U Evropskoj komisiji kažu da su svesni promena koje očekuju susede 28. članice EU i da im je želja da evrointegracija jedne zemlje ne donose negativan uticaj za druge već da svi od toga profitiraju. Iako u Briselu ne žele da preciziraju koje će tačno teme biti predmet razgovora komesara Filea i šefova diplomatija Hrvatske Vesne Pusić i BiH Zlatka Lagumdžije, gotovo je izvesno da će trojka na prvom sastanku u ovom formatu na dnevnom redu imati otvorena bilateralna pitanja granica na kopnu i moru, koridora kod Neuma, pristupa luci Ploče, izvoza, uvoza, graničnih prelaza sa i bez inspekcijskog nadzora:

„Očekujemo dobru diskusiju između komesara Filea i ministara spoljnih poslova Hrvatske i BiH o uticaju koji će ulazak Hrvatske imati na BiH. Očekujemo da se najočiglednija i najvažnija pitanja razmotre na takav način da neće predstavljati problem za Hrvatsku kad bude pristupala Uniji, ni za BiH kad Hrvatska uđe u članstvo“, kaže za DW portparol komesarijata za proširenje, Piter Stano.

Pitanje granica i inspekcijskih prelaza…

I dok iz BiH poručuju da se na ovom sastanku neće usvajati konačna rešenja, već će se razmotriti modaliteti o kojima će potom odlučivati relevantne državne institucije, a u Briselu naglašavaju da, za sada, očekuju samo „dobru diskusiju“, jasno je da je vremena sve manje, a da „rešenja“ za otvorena pitanja granice, koja je između Hrvatske i BiH duga gotovo 1.000 km, moraju da se nađu kako bi Hrvatska imala definisane granice pre pristupanja Uniji. Sa druge strane, ulaskom u EU, hrvatske granice postaju granice EU, i kao takve podležu rigoroznim evropskim standardima.

I dok u Evropskoj komisiji poručuju da neće biti značajnijih promena kada je u pitanju kretanje ljudi (bezvizni režim ostaje na snazi, a postojaće i liberalniji režim za stanovnike pograničnih područja), upozorava se na promene u prometu robe. Za to je neophodno prilagoditi i granične inspekcijske prelaze, kojih je za sada samo dva, pri čemu Hrvatska tvrdi da je to dovoljno za obim robe koja dolazi iz BiH, dok BiH traži najmanje četiri prelaza, upozoravajući na moguće problem sa povećanjem troškova i usporavanjem transporta.

…ali i robe koja će moći preko prelaza

Međutim, može se čuti upozorenje da nije osnovno pitanje na koliko će se tačaka kontrolisati proizvodi, već šta će uopšte moći da se izvozi od sledeće godine i da BiH mora da prilagodi svoje proizvode, na prvom mestu, prehrambene i poljoprivredne, evropskim standardima: „Evropske institucije već mesecima govore o tome: uradite sve da biste bili spremni. Ako želite izvoz u zemlje EU, vaši produkti moraju da budu u skladu sa evropskim standardima. Zato je neophodno da vlasti u BiH rade na tome i osiguraju interese svojih građana“, izjavila je za DW Emine Bozkurt, poslanica Evropskog parlamenta.

Pred prvi trilateralni sastanak u Briselu iz Evropske komisije poručuju da za „glavni uticaj“ nastupajuće promene priprema nije potrebna: „Glavni uticaj jeste signal koji će dobiti region ulaskom Hrvatske u EU, a on je da se region kreće. Glavna poruka za BiH jeste da načini sve neophodne reforme na svom evropskom putu. Na vlastima u BiH je da rade na tome, a EU je tu da im pomogne i savetuje“, zaključuje Stano za DW.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević