Brisel predlaže rešenja za slučaj gasne krize | Evropa | DW | 23.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Brisel predlaže rešenja za slučaj gasne krize

Kako niko u Evropi ove zime ne bi ostao bez grejanja, EU i Zapadni Balkan moraju da unaprede energetsku infrastrukturu, saradnju, ali i poverenje i solidarnost. U slučaju problema sa ruskim gasom, Brisel predlaže…

Rečenica „zima stiže“ postala je simbol ne samo poznatog američkog serijala već opšte atmosfere koja u Evropi vlada od samog početka ukrajinske krize. I baš kao „na filmu“, pred sam kraj, situacija je napeta: meteorolozi najavljuju hladnu zimu, grejna sezona već je počela, a EU Rusija i Ukrajina još nisu postigle sporazum o tzv. „zimskom paketu“ koji bi, bar do proleća, osigurao tople domove velikog broja građana Evrope.

Poslednja poruka iz Brisela glasi da će Evropska unija i Ukrajina „istražiti načine“ kako da do 29. oktobra, što je samo dva dana pred istek dogovorenog roka za isplatu prvog dela ukrajinskog duga Rusiji, „zatvore finansijski jaz“. I dok EU, sa jedne strane, razmatra kako da pomogne Kijevu da do kraja godine isplati 3,1 milijardu dolara duga za gas, što bi osiguralo i nesmetani tranzit tog energenta do zemalja-članica, Brisel sa druge strane razmišlja i o „planu B“.

Razmotrena su tako dva scenarija, prvi po kome dolazi do potpune obustave uvoza gasa iz Rusije i drugi, gde je ta isporuka „poremećena“ na ukrajinskoj tranzitnoj teritoriji i to u trajanju od jednog do šest meseci. Rezultati dobijeni analizom gasnih sistema evropskih zemalja, uključujući nacionalne potrebe, mogućnost prelaska na druge energente, infrastrukturu i prekogranična solidarnost i saradnju, upalili su „crveno svetlo“ nad područjem Baltika i Zapadnog Balkana. U izveštaju Evropske komisije navodi se da bi u slučaju „dužeg poremećaja“ u isporuci gasa domovi u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, ali i Finskoj i Estoniji mogli da postanu hladni.

Energetski alarm nad Balkanom

South Stream Pipeline Serbien Gazprom 13.06.2014

Srbija ipak, zbog domaće proizvodnje i mogućnosti za skladištenje gasa, može da računa na bezbedno snabdevanje toplana i domaćinstava do februara 2015. godine.

Kada je reč o mogućoj krizi u snabdevanju gasom, zemlje na Zapadnom Balkanu dele se u dve kategorije. Prvu čine Albanija, Crna Gora i Kosovo koje, prema izveštaju Evropske komisije, nemaju niti tržište, niti potrošnju prirodnog gasa. U drugoj grupi su Srbija, BiH i Makedonija koje gas za svoje potrebe uvoze prvenstveno iz Rusije i to preko Ukrajine. Evropska unija ocenjuje da su kapaciteti nacionalnih infrastruktura za gas tih zemalja vrlo ograničeni i kao takvi predstavljaju problem za „fleksibilan protok gasa iz različitih izvora“.

„U Bosni i Hercegovini i Makedoniji postoji samo jedna ruta za snabdevanje gasom, a u Srbiji jedna izlazna i jedna ulaza tačka, bez mogućnosti promene smera njegovog protoka“, upozoravaju u Evropskoj komisiji i predviđaju da bi u slučaju problema u isporuci gasa iz Rusije došlo do „ozbiljnih posledica, uključujući i potrošače u domaćinstvima.“ Procenje se da bi u roku od nekoliko dana, najviše nedelja, dostupnost gasa u BiH i Makedoniji bila smanjena za 80 do 100 procenata, dok bi Srbija, kako zbog domaće proizvodnje i mogućnosti za skladištenje gasa, imala bezbedno snabdevanje toplana i domaćinstava do februara 2015. godine.

Kao jedno od mogućih internih rešenja za nestašicu gasa za grejanje u regionu, Brisel navodi mogućnost zamene tog energenta naftom (do 30 procenata tokom zime u BiH i Srbiji) ili električnom energijom. Istovremeno, upozorava se na nedovoljne zalihe nafte u Srbiji i BiH, ali i na nespremnost industrijskog sektora u tim zemljama da se prilagodi eventualnoj zameni energenata.

Mađarska kao gasno čvorište regiona

U situaciji kada sama Evropska unija, koja iz Rusije uvozi preko 50 procenata potrebnih energenta, počev od gasa, nafte do uglja, još razmatra gde postoji mogućnost pronalaženja „alternativnih izvora“, Brisel poziva zemlje članice Unije, kao i članice Energetske zajednice (Albanija, BiH, Makedonija, Srbija, Moldavija, Ukrajina i Kosovo) da se ne ograniče samo na nacionalne potrebe, već da međusobno sarađuju.

„Ako budemo radili zajedno, ako pokažemo solidarnost i primenimo preporuke, ni jedno domaćinstvo u EU neće ostati hladno ove zime“, poručio je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger. U pitanju je, kažu u Evropskoj komisiji, izgradnja poverenja i saradnje u oblasti energetike među evropskim zemljama, kako u kriznim tako i u redovnim situacijama. Kao ključna zemlja za gasnu interkonekciju u regionu vidi se Mađarska. Kao što je to bio već slučaj tokom gasne krize 2009. godine, Mađarska je jedina gasna konekcija za Srbiju, a kroz nju i za BiH. Mađarska je gasovodom povezana i sa Hrvatskom, koja pak može dobiti gas i iz Austrije i Slovenije.

EU-Kommissar für digitale Wirtschaft Günther Oettinger ARCHIV 24.06.2014

Evropski komesar Etinger: Ako budemo radili zajedno, ako pokažemo solidarnost i primenimo preporuke, ni jedno domaćinstvo u EU neće ostati hladno ove zime

Evropska komisija pozvala je zato Budimpeštu da potpiše sporazume o bezbednosti isporuke u kriznim situacijama sa susednim zemljama, kako bi se procenile potrebe dotoka gasa u Mađarsku i tranzita ka susedima. Mađarska, BiH i Srbija bi u novembru trebalo da počnu konsultacije o pristupu treće strane postojećim gasovodima. Od Beograda se takođe traži da obezbedi efikasan pristup svojim skladištima i gasovodima, kao i da preduzme korake u pravcu izgradnje bugarsko-srpskog interkonektora koji bi trebalo da postane funkcionalan u 2015. godini.

Bosna i Hercegovina se podseća na neophodnost reforme gasnog sektora na nacionalnom nivou koja bi od janura 2015. godine trebalo da omogući pristup treće strane svim entiterima, ali i razreši pitanje distributera u cilju fleksibilnog korišćenja energetske infrastrukture. U Briselu napominju da je među zemljama Balkana dosadašnja saradnja u oblasti gasne sigurnost relativno slaba, kao i dijalog na tu temu sa Evropskom unijom.

Reklama