Brisel: Mnogo mogućih rešenja za Kosovo

Posle izjave predsednika Srbije Borisa Tadić da bi stvaranje Velike Albanije „moglo da bude deo većeg rešenja, sa kojim bi Srbi mogli da žive“ što bi podrazumevalo i da „sve strane nešto dobijaju što bi stvorilo trajno rešenje, mir i stabilnost“, iz EU nije bilo zvaničnih komentara na takve izjave.

Poslednji navodi o podeli Kosova, u Briselu su uglavnom viđeni kao „lični stav“ potpredsednika Vlade Srbije, Ivice Dačića, a ne zvanična politika Beograda. Iz Centra za evropsku politiku (EPC) u Briselu poručuju da EU i nadalje neće komentarisati ovakve ideje, jer ni unutar same Unije ne postoji jedinstvo oko statusa Kosova. Istovremeno, Roza Balfur, stručnjak za Zapadni Balkan u EPC, za Dojče vele kaže da se mnoge opcije mogu uzeti u razmatranje:

„Podela Kosova, podela nezavisnog Kosova, nezavisno Kosovo u granicama koje žele kosovski Albanici – sve su to moguće opcije, ali mislim da je to suviše gledanje u budućnost. U ovom trenutku odvija se dijalog između Beograda i Prištine, gde se traže rešenja za praktična pitanja. Strategija EU jeste da se prvenstveno fokusira na sam proces, pre nego na njegov konačan ishod.“

Nezavisna Republika Srpska nije u igri

Iako Brisel ne želi da prejudicira ishod dijaloga Beograda i Prištine, više puta je ponovljeno da se želi doći do „normalizacije odnosa“ između Srbije i Kosova, i da je rešenje za status Kosova neophodno kako bi se nastavilo proširenje EU na Zapadni Balkan.

Posle koraka Srbije (otpočinjanje dijaloga sa Prištinom, hapšenje Ratka Mladića), koji su u Briselu pozitivno ocenjeni i mogućeg dobijanja datuma za početak pregovora o pristupanju Srbije Uniji do kraja godine, u EPC smatraju da predsednik Srbije, Boris Tadić, ima dobru osnovu da nastavi sa politikom integracija, koja će, na kraju, morati da uključi i rešenje kosovskog pitanja.

Kada se pak radi o povezivanju pitanja statusa Republike Srpske, sa kosovskim pitanjem, Balfur kaže da „takvo rešenje ne postoji“: „Sa stanovišta Brisela, nezavisna Republika Srpska nije u igri. Nedavno je i Ketrin Ešton bila vrlo jasna prilikom posete BiH, i takvo rešenje nije predviđeno u međunarodnoj zajednici.“

Važnost granica se menja posle ulaska u EU

Kada se govori o „većem rešenju“ za Balkan, u EPC smatraju da to je to zapravo integracija u EU, ali sa prethodno rešenim međususedskim sporovima i utvrđenim granicama. Evropska unija ne želi da ponovi problem koji je imala oko prihvatanja Kipra, sa neutvrđenim granicama, kaže Balfur i zaključuje:

„Jednom kada se granice odrede i kada sve zemlje Balkana uđu u EU, priroda tih granica će se potpuno promeniti. Tada ćemo govoriti o prostoru slobodnog kretanja ljudi i robe. Granice postaju manje bitne kada se nađete u EU.“

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević