Brisel će pomoći budućem „članu EU porodice“ | Evropa | DW | 21.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Brisel će pomoći budućem „članu EU porodice“

„Prema Srbiji se već ponašamo kao prema članu porodice“, poručila je EU i pozvala Srbiju da se osloni na evropsku pomoć u otklanjanju posledica poplava. Za BiH Briselu još uvek traži načine za efikasnu pomoć toj zemlji.

U sedištu Evropske komisije u Briselu nadaju se da je prva faza pomoći u poplavama nastradalom regionu Balkana završena. Posle upotrebe evropskog Mehanizma civilne zaštite, u kome je 19 zemalja članica učestvovalo ljudstvom i opremom u neposrednom spasavanju ljudskih života, na red dolazi obnova uništenog. U Briselu sada ukazuju na dva instrumenta pomoći evropski Fond solidarnosti i IPA fondove

Treffen Johannes Hahn, Ivica Dacic, Brussel

Komesar za regionalne odnose Johanes Han i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u Briselu

„Kada je u pitanju Fond solidarnosti stojimo na raspolaganju srpskim vlastima“, poručio je komesar za regionalne odnose, Johanes Han, posle sastanka sa delegacijom Vlade Srbije. „Moram da naglasim da se Srbija u korišćenju ovog fonda već tretira podjednako kao zemalja članica Unije“, naglasio je Han.

Pored toga što je napretkom na svom putu evrointegracija Srbija zaslužila ovakav tretman, ona se i po drugom principu kandidovala za ovaj program pomoći, a to je, nažalost, visina štete, za koju je već u ovom trenutku jasno da prevazilazi 0,6 procenata BDP, što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra. Iz Brisela poručuju da bi do početka avgusta Srbija trebalo da dostavi procenu štete, na osnovu koje bi, tokom jeseni, EU mogla da odluči o visi nadoknade raspoložive za Srbiju iz evropskog Fonda solidarnosti. Iako u Briselu niko ne želi da licitira sume, procenjuje se da bi izdvojena sredstva iz tog fonda mogla da budu oko 10 odsto od ukupno procenjene štete u Srbiji, ali i manje.

Osloniti se prvenstveno na sopstvene snage

Srbija se zbog velike štete kvalifikovala za pomoć u okvirima „nacionalne katastrofe“. Procena šteta u Hrvatskoj još se ne zna, ali bi se Hrvatska kao članice EU mogla kvalifikovati za evropsku pomoć u oblasti „regionalne katastrofe“ ili kao sused područja zahvaćenog prirodnom katastrofom. Istovremeno, BiH, u kojoj se takođe procenjuju ogromne štete, zbog nedovoljnog napretka na putu ka članstvu u EU (zemalja još nema kandidatski status) ne može aplicirati za evropski Fond solidarnosti.

„O BiH se razgovara na nivou direktorijata za proširenje. U pitanju su mogućnosti za prebacivanje nepotrošenih sredstava iz fondova predpristupne pomoći (IPA)“, izjavio je komesar Han. U Evropskoj komisiji kažu da se u slučaju BiH još razmatraju i dodatna sredstava koja mogu biti uzeta iz specifičnih programa pomoći, kao recimo ona namenjena za programe uklanjanja mina.

Istovremeno, kao zemlja koja se nalazi na putu evrointegracija, i Srbija će iz IPA fondova moći da „povuče“ nepotrošena sredstva iz prethodnih godina, ali i da planira usmeravanje novih IPA fondova na sanaciju onoga što je uništeno u poplavama. Naglasivši da je Srbija došla da traži „pomoć, a ne pare“ od EU, ako i načine da što bolje iskoristi evropske procedure i fondove za obnovu zemlje, prvi potpredsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić je poručio: „Ne treba očekivati da ćemo dobiti sav novac za obnovu uništenog bilo od EU ili od drugih donatora. Najveći deo toga moramo sami da organizujemo.“

Već sutra (22.05.) u Beogradu se organizuje donatorska konferencija za Srbiju, na kojoj će pored EU i njenih institucija i zemalja članica, učestvovati i međunarodne organizacije i finansijske institucije i drugi bilateralni donatori širom sveta. Cilj je da se naprave prve procene najugroženijih oblasti i najpotrebnije pomoći u sanaciji štete, koja se već sad u Srbiji procenjuje u milijardama.