Brejvik nije promenio norveško društvo | Evropa | DW | 22.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Brejvik nije promenio norveško društvo

Mladi aktivista Bjern Ihler preživeo je ubilački pohod Andreasa Brejvika 22. jula 2011, što je pojačalo njegovu rešenost da se bori protiv desničara. On za DW govori o posledicama zločina koji je potresao Norveršku.

DW: Ovo je treća godišnjica masakra, a suđenje Andersu Beringu Brejviku – koje ste i Vi posećivali okončano je pre dve godine. Ubica je osuđen na 21 godinu zatvora. Kako se danas osećate?

Bjern Ihler: Mnogo mi je bolje nego tokom istrage i suđenja. Danas putujem i aktivno radim protiv nacizma i desničarskog ekstremizma. To se naravno, u neku ruku, oslanja na ono što sam doživeo. Ali u stanju sam da živim svoj život i imam kontrolu nad tim. Sećanja su i dalje tu i ostaće zauvek. Ali me više ne muče.

DW: Tokom masakra na Utoji spasili ste živote dvojice dečaka. Da li ste i dalje u kontaktu sa njima i njihovim porodicama?

Ihler: Povremeno sam u kontaktu sa njihovim rođacima, uglavnom preko Fejsbuka. Trenutno ostavljam te dečake na miru. Oni znaju da mogu da razgovaraju sa mnom, ako to žele. Ali mislim da ja za njih i dalje predstavljam sećanje na traumu. Ja to poštujem i zato se držim podalje.

DW: Kako je taj masakr uticao na vaš današnji život – da li se zbog toga trudite da učinite svet boljim?

Ihler: Mislim da imam taj zadatak, ali verujem da bih ga ionako imao, bez obzira na to šta se dogodilo. Ionako bih se borio protiv rasizma i za mir. Ali naravno, nakon tih dešavanja sve vidim posebno jasno i naravno da koristim ta iskustva u radu.

DW: Nakon drame u Norveškoj, puno se raspravljalo o potrebi za više otvorenosi i demokratije. Gde se sada nalazi norveško društvo?

Ihler: Sve je to bilo samo predstava za javnost. Odmah nakon toga su pokušali da donesu nove zakone da bi se kriminalcima produžio boravak u zatvoru, što je sasvim nedemokratski. Vodeća Radnička partija tražila je da sve što pišem za novine šaljem preko njihove partijske vrhuške, da bi to cenzurisali. To je naravno netransparentno i nedemokratski. Mislim da su rekli jako lepe stvari o demokratiji i transparentnosti, ali da ih nisu sproveli.

Bjørn Ihler

Bjern Ihler

DW: Čini se da ste zbog toga razočarani?

Ihler: Jesam.

DW: Kakve su posledice onoga što se desilo u vašoj zemlji za ostatak Evrope?

Ihler: Posledica za Evropu u svakom slučaju ima. Desničarski ekstremisti u Evropi su povezani. Oni komuniciraju jedni sa drugima, što možemo da vidimo na primeru pisama koje razmenjuju Beate Čepe iz nemačkog Nacionalsocijalističkog podzemlja i Anders Brejvik. Oboje imaju istu ideološku pozadinu. Mi moramo da međunarodno sarađujemo protiv njihovih rasističkih ciljeva, jer oni međunarodno sarađuju da ih ostvare.

DW: Da li su Brejvikova dela promenila način na koji vidimo doseljenike? I da li je to potrebno?

Ihler: Smatram da Brejvik uopšte nije promenio naše viđenje migranata. Brejvik, i ljudi koji razmišljaju poput njega, oduvek su videli imigraciju na isti način. I ostatak stanovništva je vidi tako kako je vidi. Donekle, gledište većine je i opravdalo brejvikovski način razmišljanja, jer društvo stalno govori o toleranciji i kako moramo da tolerišemo nešto što nam se nabija na nos. Ne verujem da je mnogo ljudi zbog Brejvika promenilo svoja gledišta.

DW: Kada ste tokom jula bili u Minhenu, posetili ste suđenje protiv Beate Čepe, koja se tereti da je član zločinačke grupe koja je ubila devet ljudi stranog porekla. Kakve ste utiske poneli odatle?

Ihler: Moj opšti utisak je da je ovaj postupak mnogo podrobniji nego onaj protiv Brejvika. Naravno da će trajati duže i da je složeniji jer se obrađuje više pojedinačnih dela. Ali, u principu, ima puno sličnosti.

DW: A gde su razlike između Brejvika i NSU?

Ihler: Velika razlika je to što je Brejvik napao većinsko stanovništvo. Napadao je mlade ljude, belce. A NSU je napadala uglavnom turske imigrante. To je definitvno različito, ali su oboje to radili zarad istih političkih ciljeva.

Bjern Ihler, 22, našao se na ostrvu Utoja kada je Brejvik 2011. ubio 68 ljudi iz vatrenog oružja. Tokom bega uspeo je da spase dva dečaka, starosti osam i devet godina. Mladi Norvežanin se poslednjih godina intenzivno angažovao protiv rasizma i desničarskog ekstremizma udruženju mladih AUF, piše za norveški list Aftenposten i studira na liverpulskom Institutu za scenske umetnosti.