Bregzit podelio Veliku Britaniju | Evropa | DW | 31.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Bregzit podelio Veliku Britaniju

U noći s petka na subotu Velika Britanija će napustiti EU. Za neke, poput Emili Hevertson, to je razlog za slavlje. Za druge, poput Stivena Brej, taj dan će biti kao sprovod. Ujedinjeno Kraljevstvo duboko je podeljeno.

Kada večeras u Londonu sat bude odzvonio 11 puta, u kontinentalnom delu Evrope biće ponoć. Biće to istorijski trenutak: Velika Britanija će biti prva zemlja koja napušta Evropsku uniju.

Britanski premijer će taj događaj proslaviti na poseban način: na tamne zidove njegove rezidencije u Dauning stritu biće projektovan sat koji odbrojava sekunde preostale do izlaska, a na stubovima oko zgrade parlamenta zavijoriće se Junion Džek, zastava Ujedinjenog Kraljevstva. U opticaj će biti puštena i posebna, prigodna kovanica s natpisom „Sloboda, blagostanje i prijateljstvo sa svim narodima“.

Taj istorijski trenutak u Londonu žele da dožive i Emili Hevertson i Stiven Brej. To dvoje Britanaca ne može međusobno više da se razlikuje: ona je za Bregzit, on je protiv. Jedino što ih ujedinjuje jeste žar s kojim se tom temom bave.

Kada premijer Boris Džonson u noći 31. januara u svom televizijskom govoru pozove sugrađane da budu jedinstveni i da sada gledaju napred, Hevertsonova i Brej će u stvari biti simboli duboke podele u Velikoj Britaniji. Tu je otvorena rana koja ni nakon Bregzita neće tako brzo da zaceli.

Od septembra 2017. Stiven Brej protestuje protiv Bregzita – svakog dana kada zasedaju britanski poslanici taj 50-godišnjak stoji pred ulaznim vratima Parlamenta. Na glavi mu je plavi šešir, u rukama velika zastava Evropske unije na kojoj piše: „Stop Bregzit“. Svako malo do njega dolazi neki turista da napravi s njim selfi.

Brej je svojim protestom postao institucija u vladinoj četvrti Vestminsteru. Kada su Britanci 2016. glasali o Bregzitu, on je živeo na jugu Velsa i radio je kao numizmatičar.

Stiv Brej - Mister Stop Bregzit

Stiv Brej - Mister Stop Bregzit

Institucija u Vestminsteru

S odlukom o napuštanju Evropske unije nikako ne može da se pomiri: „Naši političari su nas oko Bregzita prevarili i lagali. Ja nisam mogao samo tako preko toga da pređem.“

I tako je on u leto 2017. odlučio da promeni svoj život. Prodao je deo svoje zbirke starih novčića i preselio se u London kako bi svoj protest iskazao direktno poslanicima i novinarima. Brej otada stoji pred britanskim parlamentom, sa šeširom, transparentima i zastavama, često uz podršku drugih proevropskih aktivista. Bez obzira da li je vrućina ili sneg, on protestuje od ponedeljka do četvrtka, najmanje osam sati dnevno. Ponekad i do duboko u noć, kada poslanici do u sitne sate raspravljaju o Bregzitu.

„Neki me poslanici izbegavaju kao da sam kužan“, kaže Brej. Njega u međuvremenu znaju u čitavoj zemlji kao „Mister Stop Bregzit“. „Reakcije su podeljene. Pola ljudi me mrzi, druga polovina podržava. Mene motiviše i jedno i drugo.“

Brej ne posustaje, bez obzira na negativna iskustva. Dve nedelje pre Bregzita napali su ga na ulici. Neki mladići su mu uzeli šešir, podmetnuli su mu nogu da se spotakne i udarili ga u lice. „To su bili desničarski fašisti“, kaže i odmah dodaje da oni nemaju ništa zajedničko s normalnim ljudima koji su glasali za izlazak, dakle za Bregzit.

„Politika i penušavo vino“

Samo malo dalje stoji Emili Hevertson i žustro kucka nešto u svoj mobilni telefon. Njen profil zove se „Politika i penušavo vino“. Ona svakog dana satima tu piše poruke svojim pratiocima kojih za sada ima oko 62.000. Kao i Brej, i ona svoju popularnost duguje Bregzitu. Ali to je otprilike sve što njih dvoje imaju zajedničko.

Ta 19-godišnjakinja je na sasvim drugom kraju političkog spektra. Prošlog maja nastupila je kao gost na televiziji BBC i predstavila se kao velika zagovornica Bregzita. Politikom konzervativne stranke koju je do tada podržavala, i stalnim odlaganjem datuma Bregzita, bila je duboko razočarana. Zbog toga je odlučila da na sledećim izborima glasa za bregzitovce. Tako je najavila – i time izazvala pažnju širom zemlje.

Konzervativne novine dale su joj nadimak „Bregzit-devojka“, a broj onih koju je prate na društvenim mrežama je eksplodirao. „Svi misle da su za Bregzit samo stari, sedokosi muškarci. Ja sam mlada, žena sam, i iz više različitih razloga sam za Bregzit. I mnogo je drugih mladih ljudi moje generacije koji se samnom slažu“, kaže Emili Hevertson.

Njeni argumenti su sledeći: „Suverenitet ima prioritet. Mogućnost da zemlja sama donosi pravila igre. Onda mogućnost da se ponovo uvede kontrola nad migracijama. Dalje: za EU se više neće izdvajati novac. I na kraju je tu činjenica da se većina građana izjasnila za Bregzit. To je tako u demokratiji.“

Emili Hevertson - Bregzit devojka

Emili Hevertson - Bregzit devojka

Jaz zbog Bregzita u britanskom društvu

Njeni argumenti neodoljivo podsećaju na slogane koje su zagovornici izlaska Velike Britanije iz EU (Vote-Leave-Campaign) kao neku mantru stalno ponavljali pred referendum. Ali Emili Hevertson je uverena u to što govori. Ona na Tviteru svojim objavama polarizuje. Kaže da je zbog toga već dobila više pretnji smrću. Jedan korisnik Tvitera rekao je da će je napasti na ulici i živu zapaliti. Heverdson se na to smeje – takve poruke je ne plaše.

U stvarnom životu, na univerzitetu u Londona gde studira političke nauke i teologiju, ili kod kuće u Northemptonu, industrijskom gradu u centralnoj Engleskoj, ljudi prema njoj ljubazni, kaže. Pa čak i oni koji se s njom politički ne slažu. „Važno je da naučimo da ponovo normalno raspravljamo. Ja obožavam dobru diskusiju“, samouvereno kaže Emili Heverdson.

Ona veruje da će jaz koji sada postoji u britanskom društvu, nakon izlaska Velike Britanije iz EU moći da bude prevladan. Samo tako društvo može da se koncentriše na budućnost: „Na kraju krajeva, ja se dobro slažem sa svojim ocem, mada je on pro-ecropski orijentisan.“

Aktivista Stiven Brej, koji se zalaže za ostanak u Evropskoj uniji, s time se ne slaže. „Ova zemlja će dugo ostati podeljena“, govori on pred parlamentom u Vestminsteru Ričardu Tajseu, predsedniku Stranke za Bregzit. To je prijateljski razgovor između dvojice ljudi koji u osnovi jedan drugog ne podnose. Možda je to ipak znak da bi, do sada usijana politička rasprava, nakon Bregzita bar delomično mogla da se smiri.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama