Borba za vlast i prevlast

Pod naslovom „Popularan, kompetentan i poprilično dosadan“ Cajt piše da nemačka kancelarka Angela Merkel i ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer - političari koji će se na sledećim izborima boriti za isto mesto - imaju dosta sličnosti. Sledi poređenje koje ide do najsitnijih detalja i ne libi se čak ni povlačenja parelala privatnog života političara.

Zajedno?!

Sledeće godine često ćemo ih viđati zajedno, kancelarku i šeficu CDU Angelu Merkel i njenog suparnika iz SPD-a, ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera. Često će sedeti za istim stolom na sednicama kabineta, isto tako će se često pojavljivati na televiziji, doduše ne zajedno. No, tada će morati da pokažu u čemu se razlikuju, a to neće biti lako. Zato što među njima ima puno sličnosti. Po tipu, karakteru, čak je i tok njihovih karijera sličan. Šta spaja, a šta razdvaja političare koji će sledeće godine biti najvažniji protagonisti na političkoj sceni.

Sličnosti počinju već sa godinama rođenja. Oboje su došli na čelo svojih stranaka na neuobičajen način, koji je zaobišao spor put kroz stranačku hijerarhiju. Umesto toga oni su u trenucima teških kriza kao na talasu došli do vrha. Za oboje to znači da u početku nisu imali veliku podršku u stranci. Začuđuje velika sličnost u karakteru. Harizma? Političke vizije? Ni jedno ni drugo nemaju te osobine. U javnim nastupima izražavaju se tehnokratski i upotrebljavaju fraze.

Talasanja u SPD-u

Velt piše o smenjivanju u SPD-u i pita se „Da li će nakon Beka stradati i Ipsilanti“? Dosadašnji predsednik nemačkih socijaldemokrata Kurt Bek morao je da ode jer nije uspeo da SPD drži pod kontrolom i pomiri levo i desno krilo stranke. Njegov naslednik, novi-stari šef stranke, Franc Mintefering ne zalaže se za novi početak, ali zato podržava promenu kursa s leva u desno. Na raznim mestima u SPD-u škripi - pogotovo u levo orijentisanom krilu stranke. Ali, kako mogu kandidat za kancelara i novoimenovani predsednik stranke da ostvare jedinstvo, a da pri tom izbegnu kakofoniju?

Najveći problem, koji Mintefering i Štajnmajer moraju da reše, nalazi se daleko od Berlina - u pokrajini Hesen gde je u toku formiranje koalicione vlade sa Zelenima i Levicom. Štajnmajer želi da spreči da tamošnja predsednica SPD Andrea Ipsilanti bude izabrana za premijerku pokrajinske vlade, a šef poslaničke grupe i bivši ministar odbrane Peter Štruk koji je protiv mešanja u politiku pokrajinskog ogranka SPD-a ironično poručuje:

“Da li ja treba da šaljem svoje bivše vojnike, da spreče Andreu Ipsilanti, da napravi koaliciju sa Levicom? To jednostavno nije moguće.“

I Frankfurter algemajne cajtung u članku pod naslovom „Ne treći“ piše o smeni na vrhu SPD-a. Štajnmajer se nije usudio da uzme stvar u svoje ruke. To levo orijentisani u stranci ne bi dugo trpeli. Zato SPD sada opet ima predsednika koji ne dolazi u obzir za kandidata za kancelara, a imaju i kandidata za kancelara kojeg samo manjina može da zamisli na čelu stranke. Međutim, čak i da su smenom na vrhu stanke i rešena personalna pitanja, to se ne bi moglo reći za pravac kojim je krenuo SPD. Članovima stranke je u nedelju saopšteno da su svojom krivicom u nevolji, te da su povereni budućem šefu Minteferingu. Ali novi tandem Štajnmajer-Minterfering neće izdržati glasanje o nastavljanju reformi iz Agende 2010. Štajnmajer i Mintefering mogu da budu srećni ako im pred izbore uspe da naprave formaciju od reformskog i konzervativnog dela SPD-a, koja se neće raspasti svaki put kada novi predsednik Levice Lafonten vikne “bu”.

Fenomen Palin

List Cajt se osvrće na lik i delo Sare Palin i pod naslovom „Kultna ličnost i strogo desno“ piše da je uloga Sare Palin u izbornoj kampanji republikanaca društveni fenomen. Džon Mekejn sada ima savršen luksuzni problem. Mora da pazi, da Sara Palin, novo izabrana kandidatkinja za mesto ne zaseni njega lično. Birači ne žele da vide čoveka, koji treba da postane sledeći američki predsednik. Ne, oni žele da vide Saru Pejlin, ženu koja je u roku od nedelju dana od provincijalne političarke postala kultna ličnost. Posle jednog inspirativnog i ljutitog govora ta žena je za republikance postala ono što je Barak Obama među demokratama - osoba koja je projekcija svih nada.

Ankete potvrđuju da se Mekejn iznenada našao ispred Obame. Nedelju dana su se mediji bavili samo Sarom Palin. Nisu postavljali samo radoznala ni kritička pitanja o njenim kvalifikacijama i neiskustvu. Na nju su se svalile poruge celog staleža i to u štampanom i elektronskom obliku. Delovala je kao amater, pun protivrečnosti kojeg okružuju skandali. Glupačica iz provincije, desno nastrojena žena, fundamentalistička mamica. Posle njenog govora pretvorila se u rok zvezdu i američki mediji su promenili mišljenje. Napokon je moguće raspravljati malo trezvenije o fenomenu Palin.