Borba za ljudska prava

Rejmond Salas je advokat koji se veoma zalaže za svoje klijente. U svojoj domovini, na filipinskom ostrvu Mindanao, Salas je član jedne alternativne mreže koja daje savete i podršku žrtvama kršenja ljudskih prava. I to na sreću stanovnika pokraj jedne plantaže banana. Nadležno preduzeće je avionima iznad plantaže i okolo nje prskalo sredstva za suzbijanje štetočina. "Posle prskanja, stanovnicima se javljalo crvenilo na koži i u očima i imali su problema s disanjem. Njihovo povrće je uništeno i izvori vode uprljani."

Stanovnici izgubili proces

Opština je, priča dalje Salas, učinila šta je morala kako bi zaštitila stanovnike i njihovo ljudsko pravo na zdravlje: zabranila je bacanje otrova iz vazduha i dopustila samo ručno, ograničeno prskanje. Preduzeće je u toj zabrani videlo kršenje prava zemljovlasnika i uložilo žalbu. Pred sudom je prva presuda bila u korist stanovnika i opštine. Ali su na kraju ipak izgubili proces na višoj sudskoj instanci. Sada polažu nade u sledeću višu sudsku instancu, a do presude avioni i dalje prskaju iznad plantaže i oko nje.

Priča o kršenju ljudskih prava ima i u Africi, gde ljudi rade za bedne plate i u katastrofalnim uslovima. Kada borci za ljudska prava počnu da se bune protiv toga, često moraju da strahuju da će se i sami naći pred sudom jer izrabljivačima ne ide u prilog borba za ljudska prava.

Poteškoće i u zapadnim zemljama

Ali i u zapadnim zemljama aktivisti, koji se bore za temeljna radnička prava, nailaze na značajne poteškoće, pogotovo ako je reč o multinacionalnim koncernima, koji posluju u više država. Zato je Savet za ljudska prava u junu 2011. usvojio vodeće smernice koje obavezuju države, ali i preduzeća da više porade na tome da se u multinacionalnim koncernima bolje garantuju ljudska prava.

Džon Ragi američki profesor politologije, koji je kao specijalni izaslanik UN godinama radio na tom konceptu, pojašnjava: "Uveli smo koncept tzv. obavezne kontrole. Taj koncept sadrži ocenjivanje posledica aktivnosti preduzeća, redovni nadzor i učešće pogođenog stanovništva, kao i mehanizam žalbi, tako da oni koji hoće da se žale izvan sudskih okvira, imaju mogućnost da kažu ono što ih muči."

Advokat Rejmond Salas se zalaže za što bržu primenu tog koncepta, odnosno vodećih smernica. Jer time bi njegovi klenti sa Filipina mogli da ulože žalbu, na primer, u Nemačkoj protiv nekog multinacionalnog koncerna zbog kršenja ljudskih prava, a ne isključivo da idu od instance do instance u vlastitoj državi.

Autori: U. Mast-Kiršning / M. Martinović

Odg. urednica: I. Ivanović