Borba za "kulturne izuzetke"

Evropskim kuturnim radnicima je laknulo. Pregovori oko slobodne trgovinske zone između Evropske unije i SAD su počeli, ali kulturna dobra, kao što su film, muzika i drugi proizvodi, su izuzeti iz pregovara. Bar za sada. U dugim raspravama koje su prethodile pregovorima, Francuska je uspela da uveri EU-partnere u "kulturne izuzetke". Francuzi, između ostalog, strahuju da bi filmskoj industriji moglo da bude naneto mnogo štete ako evropske zemlje, zbog slobodne trgovinske zone, ne bi mogle da subvencionišu proizvode iz kulture.

Privredni poticaj ili kulturna propast?

Slobodna trgovinska zona TTIP (Transatlantic Trade and Investment Partnership) bila bi najveća na svetu. Sporazum o slobodnoj trgovini mogao bi da poveća ekonomski učinak Evropske unije za 120 milijardi evra i da stvori oko 400.000 novih radnih mesta. Carine bi postale prošlost, tehnički standardi bi se izjednačili, a preduzeća bi mogla da više novca investiraju u istraživanje i razvoj. Ali, slobodna trgovinska zona bez "kulturnih izuzetaka", mogla bi da ima teške posledice za filmsku industriju - ne samo u Francuskoj. "Francuska u raspravama koje su prethodile pregovorima nije govorila samo za sebe, nego za sve Evropljane", rekla je predsednica Spio (Vrhovna organizacija za filmsku indistriju) Manuale Šter. "Zemlje EU kao što su Litvanija i Portugalija, u kojima se ne producira puno filmova, bile bi manje pogođene kada bi se sproveli "kulturni izuzeci". Ali pogotovo manje zemlje bi trebalo da imaju mogućnost da se izraze kroz kulturu."

I u Nemačkoj su podsticaji za film i kulturu neophodni. Bez kulturnih podsticaja u Nemačkoj se ne bi održavali važni filmski festivali, ne bi bilo novca za dodelivanje državne filmske nagrade, a mogao bi da se proizvede samo mali deo filmova. Stručnjaci procenjuju da bi  produkcija bioskopskih filmova u Nemačkoj opala za 50 odsto, a televizijskih za jednu trećinu.

Nemačka bez stava

Scena iz filma Operacija Valkira sa Tomom Kruzom, koji je sniman u Nemačkoj

Dok Francuska preti političkim vetom ukoliko se audiovizuelni mediji ne tretiraju kao "kulturni izuzetak", Nemačka ne iznosi neki svoj čvrsti stav. Ministar kulture u nemačkoj vladi Bernd Nojman (CDU) podržao je zahtev Francuske i naglasio da nemačko-američki kulturni odnos nije "jednosmerna ulica": "Na području filma nam je - naročito od osnivanja Nemačkog fonda za podsticanje filma - u poslednjih nekoliko godina, uspelo da dovedemo Holivud u Nemačku". Pri tom ministar kulture misli na američke filmske produkcije, kao što je "Neslavna kopilad" (naslovna fotografija) ili "Operacija Valkira", koji su snimani u Nemačkoj. S druge strane, ministar privrede Filip Resler (FDP) zahteva da se pregovori oko slobodne trgovinske zone vode bez "tabua".

Kompromis s vremenom

Direktor nemačkog Veća za kulturu Olaf Cimerman, zahvalio je francuskoj vladi "što su, sa svojim zahtevom za izuzetak u kulturnom i medijskom sektoru, omogućili da se postigne kompromis. Kompromis je samo delimična pobeda kulturnog sektora, jer  se kulturni i medijski sektor mogu uključiti u pregovore uz odobravanje članica EU."

Većina članica traži da Evropska komisija tokom pregovora ponovo može da uključi kulturni i medijski sektor. Naime, među zemljama Unije postoji strah da bi SAD takođe mogle da zatraže izuzetka (npr. GMO u poljoprivredi, hormonska terapija za životinje). 

Proizvodi ili kulturna dobra?

Debata oko "kulturnog izuzetka" stara je koliko i sam film. Pre više od sto godina, SAD i Francuska vodile su raspravu o tome da li film spada u idustriju, kao što to tvrde Amerikanci ili u kulturna dobra, kako ga vide Francuzi. Francuska se uvek plašila mogućnosti da bi mogla da izgubi svoj identitet. "Ako zemlje ne žele da se sutra nađu  u situaciji u kojoj su podređene jednoj dominantnoj kulturi, moraju da iskoriste zakonska ovlašćenja u korist svojih umetnika i kulturne industrije", rekla je francuska ministarka spoljnih poslova Nikol Brik.

Tokom ovogodišnjeg filmskog festivala u Kanu više od 5.000 evropskih filmskih radnika, među njima i renomirani režiseri Folker Šlendorf, Bertran Tavernije i Kosta Gavras, potpisali su peticiju koju će predati komesarki Evropske unije Andruli Vasiliju. Čak su poznati redatelj Stevin Spilberg i američki fimski producent Harvi Vainštajn ("Engleski pacijent", "Kraljev govor") podržali "kulturne izuzetke".

U SAD se muzika, pozorište ili filmska produkcija ne subvencionišu, jer su to, prema američkim standardima, proizvodi. To što Evropljani (a naročito Francuzi) subvencionišu svoju filmsku industriju, Amerikancima je već dugo trn u oku. Naime, time se stvaraju različiti uslovi produkcije, zbog kojih Amerikancima "preti" slabija konkurentnost. To što Holivudske produkcije u evropskim bioskopima dominiraju sa 60 do 80 odsto, često se previđa. Amerika će se i dalje boriti za ukllučivanje audiovizuelnog područja u pregovore oko slobodne trgovinske zone. Iako francuska ministarka kulture Aureli Filipeti  tvrdi: "Francuska će se do kraja boriti za kulturnu iznimku."

Autori: Bernd Zobola / Svjetlana Rezo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković