Borba za Jerusalim

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu sastao se na početku posete SAD sa ministarkom spoljnih polsova Hilari Klinton. Posle susreta saopšteno je da su dve strane odlučne u nameri da prevaziđu najnovije zategnutosti do kojih je došlo zbog izgradnje stanova za jevreje u istočnom, arapskom delu Jeruslima. Belma Fazlagić.

Prethodno je Netanjahu govorio na kongresu „Komiteta za američko-izraelska pitanja od javnog značaja“, AIPAC. Oko sedam i po hiljada delegata na kongresu dočekalo ga je kao heroja, a Netanjahu je sa govornice poručio:

„Jevrejski narod izgradio je Jerusalim pre tri hiljade godina i jevrejski narod ga gradi i danas. Jerusalim nije naselje, Jerusalim je naš glavni grad.“

AIPAC je konzervativna proizraelska lobistička organizacija i već decenijama nastoji da pridobije kongresmene i senatore za proizraelsku politiku. Do sada, sa uspehom.

Šta je to „dobra volja najznačajnijih ljudi“?

Netanjahu je, inače, na kongresu AIPAC govorio i o holokaustu i nuklearnoj bombi koju navodno namerava da napravi Iran:

„Budućnost jevrejske države ne može da zavisi od dobre volje, pa ni od dobre volje najvažnijih ljudi. Izrael uvek mora imati pravo da se sam brani.“

Inače, formulacije o „dobroj volji“ i „najznačajnijim ljudima“ odnosile su se na politiku američkog predsednika Baraka Obame koji nastoji diplomatskim putem i sankcijama da privoli Iran da odustane od dela nuklearnog programa koji vodi pravljenju bombe.

Protesti u Vašingtonu

A pred ulazom u vašingtonski kongresni centar bile su pristalice drugih jevrejskih grupa – anticionistički orijentisanih vernika, žene sa ružičastim transparentom na kome je pisalo „Pravda za Gazu“ i trojica mladića koji su nosili kartonske kuće koje su predstavljale asocijaciju na jevrejska naselja. Čovek koji je organizovao akciju Ben Vikler kaže:

„Sve dok premijer Netanjahu smatra da je u redu podizanje ilegalnih naselja gde god poželi, možemo i mi ovde na kongresu AIPAC u Vašingtonu da podignemo nekoliko naselja. Svaki put kada se na Bliskom istoku izgradi neko naselje, smanjuju se nade u mir.“

Tako je Vašington na svojim ulicama doživeo delić bliskoistočnog sukoba.

Autori: Sebastijan Engelbreht / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku

Palestinci postaju nepoželjni u Jerusalimu

Palestinci postaju nepoželjni u Jerusalimu

Skoro pola miliona jevrejskih useljenika danas živi na palestinskim teritorijama, na području Zapadne obale reke Jordan. Ako se stvari budu odvijale po željama izraelske vlade, oni će tamo i ostati. Izrael ima nameru da i u slučaju mirovnog sporazuma sa Palestincima zadrži kontrolu nad useljeničkim naseljima.

Pod pritiskom vlade u Vašingtonu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je u novembru prošle godine izdao desetomesečni moratorijum na proširivanje postojećih naselja. Taj moratorijum međutim, ne važi za Jerusalim. Izrael zahteva za sebe ceo taj grad i želi da spreči da Palestinci istočni deo Jerusalima u budućnosti proglase glavnim gradom nezavisne palestinske države.

Premijer Netanjahu je zato, i pre posete Vašingtonu naglasio da će se izgradnja jevrejskih naselja u istočnom delu Jerusalima nastaviti.

Čitave četvrti „čiste se“ od Palestinaca

Palestinci u tom delu grada žive na sve tešnjem prostoru i vlasti vrše pritisak na njih, tvrdi Helga Baumgarten, koja predaje na univerzitetu „Bircajt“ u Ramali, a živi baš u istočnom delu Jerusalima.

„Čitave četvrti, i to je nešto što je novo, čiste se od Palestinaca. To znači da u gradu vlada vrlo napeta situacija. Mislim da je na delu sprovođenje stare devize 'Jerusalim - večni i nepodeljeni glavni grad jevrejske države'. U tom modelu nema mesta za Palestince, koji su bili građani Jerusalima.“

Teritorija ispresecana jevrejskim naseljima

Palestinci su ogorčeni zbog useljeničke politike Izraela. Zapadna obala Jordana u međuvremenu je toliko ispresecana jevrejskim naseljima da nije moguće formiranje samostalne palestinske države na celovitom prostoru, tvrdi palestinski politikolog Nur Masalha.

„Kako možete da stvorite palestinsku državu ako se ona formira iz delova i samo na pet odsto prvobitne teritorije? Izrael sistematski minira mogućnost mirovnog rešenja koje podrazumeva uspostavljanje nezavisne palestinske države.“

Izrael za sebe traži svu zemlju na potezu od Sredozemnog mora do reke Jordan, tvrdi Masalha, koji danas živi i radi u Londonu. Formiranje dve nezavisne države na Bliskom istoku, postala je iluzija, pogotovo posle četrdeset godina useljeničke politike koju sprovodi Izrael, kaže Masalha.

Kritike stižu i iz Berlina

I u Berlinu su zabrinuti zbog stanja na Bliskom istoku. Pre nedelju dana, nemačka kancelarka Angela Merkel, koja inače važi za prijatelja Izraela, na veliko iznenađenje vrlo jasno je kritikovala izraelsku useljeničku politiku:

„Najavu izgradnje novih naselja u istočnom Jerusalimu doživljavamo kao veliki udarac pokušajima približavanja Izraela i Palestinaca. Premijeru Netanjahuu sam u telefonskom razgovoru stavila do znanja da to preti da sruši čitav mirovni proces.“

Netanjahu je izraelskoj javnosti taj razgovor predstavio u potpuno drugačijem svetlu. On je samo preneo da je o izgradnji naselja informisao nemačku kancelarku i na taj način stvorio utisak da Angela Merkel to podržava. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo u Berlinu.

Autori: Betina Marks / Azer Slanjankić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković