Borba za glasove podstanara | Politika | DW | 24.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Borba za glasove podstanara

Nemačke socijaldemokrate nameravaju da u okviru predizborne kampanje,pažnju javnosti usmere na visinu kirija. Stanodavci i stanari pozdravljaju tu ideju – ali ne i rešenja koja predlaže ta stranka.

„Preti nam novi socijalni problem“, kaže Per Štajnbruk kandidat za kancelara nemačkih socijaldemokrata (SPD). A taj problem je tržište nekretnina u Nemačkoj. Naime, u velikim gradovima, dobri stanovi ne smeju da postanu luksuz. SPD će tu temu iskoristiti kao politički argument na izborima; oni obećavaju da će se temeljno pozabaviti time, ako na jesen osvoje većinu u parlamentu. Najavljuju, između ostalog, da će ograničiti rast kirija i pomoći stanarima kod troškova renoviranja, kao i da će pružiti više podrške izgradnji jeftinih stanova.

Sve su to „veoma lepi predlozi“ i okončaće nagli rast stanarina u pojedinim oblastima, kaže Klaus Dese iz Udruženja za zaštitu podstanara. Naročito je dobra ideja da se podrže kolektivni stambeni projekti, u kojima je stanar istovremeno i suvlasnik. Ali te mere bile bi samo kap u moru. One neće ni dotaći glavni problem – prosečnu kiriju. Naime, u Nemačkoj vlada sistem izjednačavanja: opštine i gradovi svake četiri godine ispitivanjem dolaze do iznosa prosečne stanarine i stanodavci smeju da podignu kiriju samo do tačno određenog procenta u odnosu na prosek. SPD želi da ograniči povećanje, sa sadašnjih 20 odsto na deset odsto.

Pomoć i za renoviranje?

Pomoć i za renoviranje?

Sve je pitanje računice?

Međutim, ljudi koji računanju prosečnu kiriju uzimaju u obzir samo stanarine koje su nedavno dogovorene ili promenjene, što najčešće znači da su poskupele. „Taj sistem vodi dotle da se kirije stalno povećavaju“, kaže Dese. On to vidi kao „perpetum mobile“. Za trideset godina, od kada Dese radi za Udruženje za zaštitu stanara, prosečna kirija konstantno je rasla. Njegov predlog je da se pri računanju proseka u obzir uzmu sve stanarine, pa i one koje već decenijama ostaju iste.

I Kaj Varneke iz Udruženja vlasnika kuća i stanodavaca „Kuća i imanje“ kritikuje predlog SPD-a. „Kočenje rasta cena kirija dovešće jedino do toga da izgradnja novog stambenog prostora ne bude privlačna“, kaže Varneke. A baš je stambeni prostor potreban Nemačkoj. „Jednostavno, niko neće ulagati novac ako se ograniče cene.“

Urbani centri na udaru

I Varneke i Dese slažu se da je velikim gradovima neophodno još stambenog prostora. U gradovima poput Minhena, Hamburga, ili Štutgarta, kirije poslednjih godina rastu, kaže Varneke. Istovremeno, one su sada čak i manje nego pre deset godina, ako se uzme u obzir cela Nemačka i stopa inflacije. Naime, u mnogim seoskim opštinama, kao i mestima u istočnoj Nemačkoj, stanovi zvrje prazni. Zainteresovanih stanara nema.

Dese zbog toga misli da bi trebalo graditi povoljne stanove u velikim gradovima, i zatim ih dugoročno zadržati van tržišta. Naime, takvi stanovi se često otkupljuju od investitora nakon trideset godina – i tada su ponovo van domašaja siromašnijih ljudi. Stanovi ne smeju da budu luksuzna roba: „Mogu da se snađem bez televizora, ali ne bez stana“ kaže Dese, koji i sam plaća kiriju.

Sama činjenica da su stanarine tema u kampanji, pomalo iznenađuje. U Evropi se na kiriju prosečno troši oko 25 odsto kućnog budžeta. Nemačka je ispod proseka, tu se troši 22,1 odsto, a na primer u Danskoj, čak preko 30 procenata.

Autori: Naomi Konrad / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama