Borba za Arktik

Rusija se nije pojavila na ročištu u Međunarodnom sudu za pravo mora u Hamburgu, zakazanom kako bi bio razmotren zahtev Holandije za puštanje na slobodu uhapšenih aktivista organizacije Grinpis (Greenpeace). Aktivisti Grinpisa pokušali su 18. septembra 2013. u Pečorskom moru da se popnu na naftnu platformu ruske kompanije Gazprom u znak protesta zbog eksploatacije nafte na Arktiku. Narednog dana, ruske specijalne snage uhapsile su svih 30 ljudi sa broda „Arktik sanrajz“, medju kojima su bila i dva novinara, i prebacile ih u pritvor u Murmansk. Oni su najpre bili optuženi za gusarenje, ali su optužnice preinačene u tužbe za huliganizam, za šta su po ruskim zakonima predviđene višegodišnje zatvorske kazne.

Ruska zastava na dnu mora

I dok traje neizvesnost oko sudbine 30 aktivista Grinpisa, ruski ledolomac prevozi olimpijsku baklju na Severni pol, a tamo, na dnu okeana, još od 2007. stoji ruska zastava. Ruska vojska je ponovo prisutna na Arktiku. Predsednik Vladimir Putin otvoreno govori o pravu njegove države na vredne resurse ispod arktičkog leda.

Procenjuje se da se na Arktiku krije oko 13 odsto rezervi nafte i oko 30 odsto rezervi zemnog gasa. Budući da cene energenata rastu, a led postaje sve tanji, sve je veće i interesovanje za taj region. Ruska reakcija na protest boraca za zaštitu prirode pokazuje koliko je Arktik postao važan za Rusiju. Grinpis i dalje punom parom vodi kampanju protiv naftnih bušotina na Arktiku, ali nesmanjenom brzinom nastavlja se i trka za resurse.

Kome pripada blago Arktika?

Granice na Arktiku su sporne. Za sirovine u blizini obale uglavnom se zna kojoj državi pripadaju, ali mnoge naslage energenata se navodno nalaze van pomorske granice od 200 nautučkih milja ili oko 370 kilometara od obale. Za pravo na korišćenje tih resursa na morskom dnu takmiče se mnoge zemlje – ne samo Rusija već i SAD, Kanada, Danska i Norveška. U takvim slučajevima, teritorije se dele na osnovu odgovarajućih konvencija Ujedinjenih nacija, odnosno, države su dužne da dokažu da je deo dna okeana na kome se nalazi nafta ili gas zapravo nastavak njihove sopstvene ploče.

Ali države i naftni koncerni već sada posluju – Norveška i Rusija su 2010. parafirale sporazum o granicama u Barencovom moru i Arktičkom okeanu, s ciljem da olakšaju traženje nafte u ovim oblastima. Kanada, koja trenutno predsedava Arktičkom savetu, proglasila je razvoj tog regiona za prioritet. I SAD i Danska su sve prisutnije na severu. Velike firme, od koji su neke u državnom vlasništvu: Rosnjeft, Statoil, ENI, Ekson Mobil, Šel – sve one traže naftu na Arktiku.

Nafta ugrožava životnu sredinu

Nakon 2010. godine i katastrofe sa naftnom mrljom u Meksičkom zalivu, porasla je zabrinutost da bi slična nesreća mogla da se dogodi u arktičkim vodama. Čak i stručnjaci naftne industrije priznaju da postoje „veliki izazovi“ i to zbog izolovanosti, ekstremnih vremenskih uslova i slabe infrastrukture. Borci za zaštitu prirodne sredine, poput onih iz Grinpisa, plaše se efekata po prirodnu sredinu, koja je jedinstvena u svetu. Aktivisti podsećaju da se nafta u hladnoj vodi rastvara veoma sporo. I dan danas se na obalama Aljaske pronalaze tragovi nafte koja potiče iz tankera Valdez, koji je doživeo havariju 1989. godine. Nema dovoljno efikasne tehnologije za potpuno čišćenje nafte iz ledene vode.

Internacionalno interesovanje za Arktik

Evropska unija takođe je zabrinuta zbog efekata po životnu sredinu. U studiji koja bi trebalo da bude završena 2014. stoji da se „većina zaliha nafte i gasa u Arktiku nalazi daleko od obale, što je veoma zabrinjavajuće, jer se vrlo malo zna o prikladnom postupku“. Ljudi koji žive u tom regionu mogli da budu u velikoj opasnosti, a zarada od nafte otišla bi negde drugde, smatra Centar Evropske unije za Arktik sa sedištem u Finskoj.

Uprkos tome, Arktik i za Evropsku uniju predstavlja budući izvor nafte i gasa koji bi trebalo da „poveća energetsku sigurnost u sledećim decenijama“. Grinpis se bori protiv tog stava – oni žele da se oko Severnog pola uspostavi zaštićena zona.

Pored zaštite ekosistema na severu, kampanja Grinpisa otpočeta je i u cilju zaštite klime na svetskom nivou. Grinpis upozorava da bi spaljivanje naftnih prerađevina sa Arktika dodatno pojačalo globalno zagrevanje i istovremeno ubrzalo topljenje glečera. Grinpis je uspešan bar u tome što je uspeo da privuče pažnju celog sveta na trku za arktičku naftu.

Autori: Roman Gončarenko / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković