Borba protiv poreskih oaza
17. april 2009.
Samo za četiri sedmice, tokom februara i marta ove godine, carinici na diseldorfskom aerodromu su kontrolišući ulazak i izlazak iz zemlje kod putnika, pored ostalog, pronalazili izveštaje o bankovnim računima u inostranstvu u iznosu od 5,7 miliona evra. To je sasvim izvesno slučaj za finansijske službe. Ali tu nastaje jedan problem, kaže Joahim Vimer iz poreske službe pokrajine Severna Rajna-Vestfalija.
"Smemo li mi uopšte da se umešamo? Uprava carine kaže: Mi vam takve slučajeve ne možemo prepustiti. Znači ako govorimo o aerodromima u Nemačkoj, efikasne kontrole ipak nema."
Od novčane kazne do zatvora
Nemačka vlada i dalje traga za odgovarajućim merama kako bi se utajivačima poreza stalo na put. Kada je o kaznenoj politici reč, oni kod kojih se utvrdi utaja poreza u zatvoru mogu provesti pet do deset godina, mada u lakšim slučajevima može biti izrečena i samo novčana kazna.
Za to vreme država ulaže milijarde evra pokušavajući da spase privredu. Takozvane poreske oaze nastaju tamo gde je rad na crno moguć, gde se manipuliše iznosima profita i kada je novac moguće skloniti u neku banku u inostranstvu. Koliki su zbog svega toga državni gubici? Procene kažu da se širom sveta godišnje utaji 300 milijardi američkih dolara. Nemačka kancelarka Angela Merkel ne želi više to da toleriše.
Desetine milijardi u stranim bankama
Diter Ondracek, predsedavajući nemačkog poreskog udruženja, raspolaže informacijama o novcu u inostranim bankama koje su u vlasništvu nemačkih banaka i kaže:
"Postoje depoziti preduzeća i pojedinaca u filijalama nemačkih banaka u inostranstvu. Te sume dosežu 90 milijardi evra. U periodu od 1993 -1995.godine ti iznosi su prelazili i 100 milijardi, ali onda je usledila afera u vezi sa otkrićem velike utaje poreza. Njenim rasvetljavanjem utvrđeno je da je novac deponovan u Luksemburgu. Podaci iz 2008.godine ukazuju da se i dalje oko 75 milijardi nalazi u takvim bankama."
S druge strane, za pojedine države su novčane transakcije prilično unosan posao. Recimo za Švajcarska u kojoj, prema nekim procenama, te sume dostižu cifru od oko 2.000 milijardi švajcarskih franaka. Od tog novca tri do četiri stotine milijardi evra dolazi iz Nemačke. U kojoj meri je reč o ilegalno deponovanom novcu, teško je reći. Ali neke procene govore, čak i o 50 odsto.
Autor: S. Kinkarc/N. Jakovljević
Odgovorni urednik: N. Briski